Razmena teritorija kamen spoticanja EU i SAD?

Šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj uputio je ministrima spoljnih poslova EU pismo u kome za Specijalnog predstavnika EU predlaže ministra spoljnih poslova Slovačke Miroslava Lajčaka i pozvao ih da što pre donesu odluku o tome, prenosi Tanjug.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije trebalo bi da na sastanku 23. marta imenuju Specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i za Zapadni Balkan.

U diplomatskim izvorima u Briselu očekuju da će Lajčak po imenovanju imati zadatak da radi na pronalaženju rešenja koje neće podrazumevati razmenu teritorija.

"Osnova mandata novog Specijalnog predstavnika EU biće da u moje ime posreduje u dijalogu Beograda i Prištine i radi na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa kroz postizanje pravno obavezujućeg sporazuma koji će se odnositi na sva otvorena pitanja među stranama", naveo je Borelj u pismu, u koje je Tanjug imao uvid.

Povodom izgleda za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, koji je blokiran više od godinu dana uvođenjem prištinskih taksi na robu iz centralne Srbije, u Briselu naglašavaju da je "nastavak hitno potreban", a "trenutno stanje neodrživo".

"Kosovo treba da ukine takse, a prvi koraci premijera Kurtija moraju da rezultiraju suspenzijom tarifa. Svi napori, posebno zemalja članica EU, važni su kako bi se nastavio dijalog pod pokroviteljstvom EU", rekao je za Tanjug portparol EU Peter Stano.

I dok EU ne želi da zvanično komentariše očigledne razlike u pristupu Brisela i Vašingtona kada je reč o aktivnostima na ukidanju prištinskih taksi kao preduslova za nastavak dijaloga, u diplomatskim krugovima u Briselu se može čuti ocena da EU ne želi da do sporazuma Beograda i Prištine dođe pošto-poto odnosno da se "zbog brzine u pitanje dovede supstanca".

"Dok je Vašington spreman da izvrši dodatni pritisak i prihvati svaki dogovor dve strane kojim bi se okončalo "kosovsko pitanje", za EU odnosno Nemačku i dalje je neprihvatljiva ideja o mogućoj promeni granica kao delu rešenja. Očekuje se da će i novi Specijalni predstavnik imati takve instrukcije kada počne sa svojim mandatom", navode izvori Tanjuga u Briselu.

Jedna od ocena je da EU upravo zbog protivljenja ideji o razmeni teritorija, oko čega je Berlin izričit od početka, nastoji da podrži novoizabranog premijera privremenih kosovskih institucija Aljbina Kurtija koji je, za razliku od predsednika Hašima Tačija, "apsolutno protiv" takvog rešenja.

"Istovremeno, Tači kritikuje ulogu EU u celom procesu i oslanja se na ulogu i interese Vašingtona kome je prihvatljiva ideja o brzom rešenju koje može podrazumevati i razmenu teritorija", navode poznavaoci prilika.

Iako nema zvaničnih izjava o tome, u Briselu ukazuju na mogućnost da Kurti, upravo zbog razlike u stavovima Berlina i trenutne administracije u Vašingtonu po pitanju konačnog rešanja za odnose Beograda i Prištine, može imati "jednostranu podršku" u "odugovlačenju" potpunog ukidanja taksi koje bi vodilo brznom nastavku pregovora.

"Opcija o eventualnoj promeni na čelu SAD i promeni stava Vašingtona je ipak na "dalekom štapu", a u obzir treba uzeti i činjenicu da uticaj Angele Merkel sve više opada kako se bliži kraju mandata, dok se Emanuel Makron, kao drugi važan činilac EU stavu prema dijalogu Beograd i Prištine, nikada nije izjasnio protiv ideje o razmeni teritorija", zaključuju diplomatski izvori Tanjuga u Briselu.

U evropskim diplomatskim krugovima navode da nakon posete Vašintonu, predstojeća poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Berlinu može biti od velikog značaja za nastavak procesa normalizacije odnosa Beograd i Prištine.

Ukazuje se i na činjenicu da će se u Berlinu, za razliku od Vašingtona gde je boravio predsednik Kosova Hašim Tači, do kraja marta naći i kosovski premijer Aljbin Kurti.