Ristanović: Popis dao krajnje upitne brojke kojima političari na Kosovu mogu da manipulišu

Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću Petar Ristanović kaže za Kosovo onlajn da objavljeni rezultati popisa na Kosovu realno ne znače ništa i da je popis dao neke brojke kojima političari na Kosovu, Aljbin Kurti, ali i drugi, mogu da manipulišu radi ostvarenja sopstvenih ciljeva.

„Popis ne pruža odgovore na najvažnija pitanja: koliko ima Srba, koliko se njihov broj smanjio u prethodnom periodu, gde je broj Srba možda stagnirao, gde se broj Srba smanjuje? Takve odgovore nismo dobili iz prostog razloga što je znatan deo Srba bojkotovao popis, a takođe nismo dobili ni odgovor na vrlo značajna pitanja o broju Albanaca“, kaže Ristanović.

Prema popisu, kako navodi, Albanaca ima oko 1,6 miliona, što je smanjenje za oko 10 odsto u odnosu na prethodni popis i takve brojke on smatra krajnje upitnim budući da Albanci sa Kosova u znatnoj meri žive u inostranstvu, pa je veliko pitanje koliko je njih prijavljeno na Kosovu.

„Manipulacija podacima dobijenim popisom u praksi može da znači da se poricanjem broja Srba i umanjivanjem procentualnog udela Srba u stanovništvu, dokazima da, na primer, u Gračanici ima jednako Srba i Albanaca, a da na severu Kosova živi jedva nekoliko hiljada Srba, ide ka cilju da se ospori pravo Srba na bilo kakvu autonomiju u organizovanju i njihovo pravo na bilo kakvu vrstu specijalne zaštite koja postoji u zakonima, ali se u praksi ne sprovodi. To dalje za cilj ima da se nastavi sistemska diskriminacija Srba kako bi bili naterani na iseljavanje“, ocenjuje Ristanović.

Kao istoričar, on napominje da u poslednjih 70-ak godina praktično na Kosovu nije bilo popisa koji nije bio kontroverzan, čiji podaci nisu bili sporni i koji u krajnjoj liniji kasnije nije korišćen i zloupotrebljavan u političke svrhe.

Komentarišući nedavne izjave kosovskog premijera Kurtija i njegovog zamenika Besnika Bisljimija, po kojima Srba na Kosovu ima manje nego Albanaca u Srbiji, Ristanović kaže da je takvo „prebrojavanje“ Srba kontinuitet u njihovim izjavama i delovanju u dužem periodu, sa ciljem da se ne dozvoli formiranje Zajednice srpskih opština, odnosno formiranje bilo kakve krovne organizacije Srba na Kosovu.

„S druge strane, dugoročni cilj je da se Srbi koji i dalje žive na Kosovu učine nevidljivim, a što je samo jedan od načina njihove diskriminacije koja za cilj ima da se život Srba na Kosovu načini toliko teškim da se oni isele. Kratkoročno, ove izjave treba posmatrati i u svetlu predizborne kampanje jer je na Kosovu najlakše steći političke poene sa oštrim izjavama o Srbima. Svedoci smo da se kampanja dobrim delom vodi na osnovu izjava koje imaju veze sa severom Kosova. Sve to ide po leđima Srba, ali neki širi kontekst u koji se uklapaju kako ove izjave tako i delovanje Kurtija i Bisljimija je da Srbi treba da se svedu na stepen nevidljivosti, da im se ne garantuju nikakva prava, a ona koja jesu garantovana, vidimo da se ne sprovode“, konstatuje Ristanović.

Rezultat ovakvog odnosa kosovskih vlasti prema Srbima tokom prethodne 24 godine, kako kaže, je da se broj Srba konstantno smanjuje.

„Od dolaska Kurtija na vlast nemamo jasne podatke, ali na osnovu razgovora sa ljudima iz srpske zajednice vidimo da se broj Srba u poslednje vreme rapidno smanjuje. Mislim da je to i rezultat, ali i skriveni cilj Kurtijeve politike i da su ove izjave samo jedan detalj u njegovom širem planu“, zaključuje Ristanović.