Ristanović: Rezolucija o „zaštiti istine o ratu OVK“ nastavak pritiska na Srbe sa Kosova

Istoričar Petar Ristanović izjavio je za Kosovo onlajn da rezolucija „o istini i dostojanstvu žrtava rata“ koju je usvojila Skupština Kosova može biti opasna i da će se koristiti kao vid pritiska na Srbe sa Kosova, koji stalno mogu biti predmet neke istrage ili uhapšeni zbog navodnih ratnih zločina.

„Verujem da može imati negativan efekat, ne samo na međuetničke odnose, već i na stvaranje tenzija u dužem periodu. S jedne strane, za Srbe koji žive na prostoru KiM ili su izbegli, ali posećuju svoje domove i imanja, nastavlja se tenzija - da stalno mogu biti predmet neke istrage. Svedoci smo da se ljudima događa da, posle 26 ili 27 godina od rata, iznenada neko ko je više puta dolazio na Kosovo bude uhapšen i optužen za ratne zločine“, kaže Ristanović.

On takođe dovodi u pitanje mogućnost istorijskog istraživanja u ovim okolnostima.

„S druge strane, ova rezolucija otvara još jedan mogući problem. Pod maskom zaštite dostojanstva žrtava, suštinski se pokušava da se okameni i u kamen upiše jedna istina o ratu, pri čemu bi svako njeno preispitivanje moglo da nosi krivičnu odgovornost. Da li to znači da istoričar koji dovodi u pitanje opšteprihvaćenu istinu o tom ratu može biti predmet krivičnog gonjenja?“, rekao je on.

Kao primer, Ristanović navodi procenu kosovske vlade o 20.000 žrtava ratnog silovanja, tvrdeći da međunarodne institucije i brojne organizacije osporavaju taj broj. Svetska zdravstvena organizacija, pozivajući se na lokalne organizacije, navodi da se broj žrtava ovog ratnog zločina kreće između 10.000 i 20.000, dok Šivon Hobs, koja se ovim pitanjem bavila u okviru rada za UN, tvrdi da tačan broj nije poznat.

„Takođe, ukoliko neka od žrtava sa srpske strane, ili neko čiji su članovi porodice bili žrtve zločina OVK tokom rata, govori o svom iskustvu - da li može biti predmet krivičnog gonjenja, s obzirom na to da je jedna od opšteprihvaćenih istina na Kosovu da OVK nije činila ratne zločine? Mnogo pitanja i potencijalno mnogo problema“, dodaje.

Prema njegovim rečima, usvajanjem ove rezolucije ugrožena je sloboda govora svih građana Kosova, uključujući i Albance.

„Verujem da ima kolega istoričara koji će, pogotovo s protokom vremena, biti slobodniji da govore i istražuju teme u vezi sa ratom, kao i ono što mu je prethodilo i što se neposredno nakon njega dogodilo“, kaže on, dodajući da je ova rezolucija pokušaj da se spreči istraživanje i preispitivanje događaja tokom rata.

Ristanović navodi da ne očekuje reagovanje međunarodnih organizacija, a ako ga bude, dodaje, neće imati efekta u praksi.

„Zaista ne polažem nikakve nade da će bilo ko reagovati i, ukoliko reaguje, to će biti mlaka reakcija preko društvenih mreža, na papiru, bez stvarnog efekta. Svedoci smo već mnogo puta da se tako nešto događalo i ne vidim razlog niti mogućnost da ovaj put bude drugačije. S druge strane, smatram da je ova rezolucija štetna i potencijalno opasna i verujem da će biti korišćena kao vid pritiska, što će imati negativne posledice“, zaključuje Ristanović.