Rode: Evropski nacrt statuta ZSO zvaničan dokument, Kosovo mora da ispunjava zakonske obaveze

Nemački ambasador na Kosovu Jern Rode izjavio je u intervjuu za RTV 21 da je evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština zvaničan dokument za Nemačku, iako Vlada Kosova tvrdi drugačije, te da je Priština u obavezi da ispunjava sve svoje zakonske obaveze.

Rode kaže da su zadaci za Kosovo postavljeni i da se očekuje da u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa, koji vodi EU, Kosovo ispuni svoje obaveze, posebno formiranje ZSO.

Navodi da je i sam kosovski premijer Aljbin Kurti na početku naglasio da je nacrt statuta izrađen uzimajući u obzir Ustav Kosova.

„Ako postoji sumnja u ustavnost, pošaljite to na razmatranje Ustavnom sudu. To se do sada nije desilo, što ne donosi napredak“, kazao je Rode.

Kako kaže, evropski nacrt je usledio, jer nijedna vlada na Kosovu od 2015. godine nije uradila ništa da se po tom pitanju situacija pomeri, iako je to zakonska obaveza.

Na pitanje kako komentariše to što iz Vlade Kosova kažu da nema zvaničnog dokumenta, da je to nezvanični, radni dokument, kao i da ga ne priznaju kao nacrt statuta, Rode navodi da je bilo mnogo izjava iz EU po tom pitanju.

„Nemačka je bila veoma uporna u guranju zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope prošle godine. Mi smo zapravo bili ti koji smo zajedno sa ostalim članicama Saveta Evrope mnogo lobirali za odluku o slanju aplikacije Kosova u Parlamentarnu skupštinu. A sada je izazov napredovati. Ne možemo da imamo odluku kada nema pomaka u tome“, naveo je nemački ambasador.

Ponavlja da je nacrt statuta zvanični dokument te da ga treba poslati Ustavnom sudu.

„Za nas je to zvaničan dokument i, više puta sam naglasio, predstavljen je Vladi Kosova. Do sada nije bilo drugog dokumenta koji je predstavljen, to je zakonska obaveza Kosova i zato smo blokirani“, jasan je Rode.

Na pitanje da li Vlada Kosova ili kosovske institucije mogu da izrade novi statut i pošalju ga Ustavnom sudu, Rode kaže da su to spekulacije.

Komentarišući izjavu premijera Kurtija da nije njegova dužnost da formira ZSO, već da je obaveza opština na severu i drugih opština na jugu da je osnuju i na pitanje čija je u stvari obaveza formiranje ZSO, Rode je upitao zašto je Skupština Kosova 2015. godine dvotrećinskom većinom usvojila zakon koji definiše okvir za to.

„Okvir je jasan: naravno da Vlada ovde mora da deluje. Naglašavam da ne želim da spekulišem, u Nemačkoj ima i udruženja opština, ima i Kosovo, ali u ovom slučaju govorimo o obavezi koju Kosovo još nije ispunilo da bi napredovalo na svim frontovima, bilo da se radi o dijalogu za normalizaciju, članstvu u EU, ubeđivanju država koje ne priznaju Kosovo. Kosovo mora da pokaže da ispunjava sve svoje zakonske obaveze“, naglasio je Rode.

Kaže da ne očekuje da će biti pomaka po tom pitanju dok ne prođe izborni proces na Kosovu.

Na pitanje kako vidi tvrdnje iz kosovske Vlade da obe strane u dijalogu nisu jednako tretirane, Rode navodi da ne želi da ocenjuje nijednu izjavu, ali kaže da je pogrešno da vlade, kada se menjaju - menjaju i glavne parametre.

„Želimo da dođe do normalizacije, imamo dokument koji funkcioniše i Briselski sporazum je tu jasno zacrtan. Trenutno smo blokirani jer obe strane ne pokazuju, rekao bih, dobru veru i volju za napretkom, a istina je: Srbija je zadovoljna statusom kvo. Kosovo želi da promeni status kvo. Želimo da promenimo status kvo radi većeg priznanja, da postanete član svih međunarodnih institucija u kojima želite da budete. I mislim da je moj američki kolega pre nekoliko nedelja rekao, ako želite da se pridružite klubu, nemojte vređati klub kojem želite da se pridružite. To nikada nije dobra ideja“, poručio je Rode.

Ukazuje da je dobra ideja delovati bez čekanja na drugu stranu jer, kako kaže, ako se stvara zamah, stvara se i poverenje.

Navodeći da je kosovska Vlada zakasnila i sa vraćanjem zemljišta manastiru Dečani, Rode kaže da se dobre stvari moraju učiniti mnogo ranije, kako bi se stvorila atmosfera u kojoj ljudi vide da „ne sedite uvek u rovovima i čekate“.

Nemački ambasador kaže i da kada se pogleda Briselski sporazum, ZSO je jedino što Srbija dobija.

Na pitanje kako globalna dešavanja poput izbora u Nemačkoj, novog saziva Evropske komisije utiču na dijalog Kosova i Srbije, Rode kaže da se glavni ciljevi neće promeniti.

„EU ima novi tim, Komisija u njenom sastavu je upravo potvrđena, imamo nove ljude sa svojim idejama, ali osnovni parametri ostaju isti. EU želi da integriše zemlje Zapadnog Balkana. Imamo sastanke lidera, predsednik Saveta će se sledeće nedelje sastati sa liderima Zapadnog Balkana. Želimo integraciju, što je pre moguće. Ovde postoji pristup zasnovan na meritokratiji, tako da se to neće promeniti. Ali, naravno, biće prilagođavanja. Kao što znamo, sada imamo i novu američku administraciju. Mi ćemo se prilagoditi, Amerikanci će se prilagoditi, jer mi ne možemo da promenimo stvarnost, možemo samo da utičemo na nju", kazao je Rode.

Kada je reč o izborima 9. februara na Kosovu, Rode je podsetio da je rekao i liderima političkih partija da Nemačka ima uredbu usvojenu pre nekoliko godina, prema kojoj postoje određena ograničenja u vezi sa inostranim izbornim kampanjama.

U tom smislu, ponovio je da ta uredba onemogućava da tri meseca pre izbora u nekoj stranoj zemlji, politički činioci te zemlje vode predizbornu kampanju u Nemačkoj.

Na pitanje o odluci Vlade Kosova u vezi sa ispitivanjem mogućnosti otvaranja fabrike municije, Rode kaže da Nemačka to podržava i navodi i da blisko sarađuje sa Kosovskom policijom, kao i sa Kosovskim bezbednosnim snagama. 

Kaže da su izjave da je ta odluka neka vrsta odgovora na pretnje koje se, prema izvorima kosovskih institucija, sve više javljaju iz Srbije - samo spekulacije.

Podseća da je i Nemačka, ali i cela EU na poziciji da se traži odgovornost u slučaju Banjske te da su više puta tražili od Srbije da se počinioci, posebno Milan Radoičić, koji je i sam priznao da je bio glavni podstrekač, privedu pravdi.

„Do sada se to nije desilo i to odsustvo delovanja, rekao bih da koči put Srbije ka EU“, rekao je Rode.

Govoreći o evropskom putu Kosova, kaže da Nemačka, kao i mnoge druge zemlje, smatra da sankcije EU treba ukinuti.

„Ali, potreban vam je konsenzus u Savetu EU. Zna se šta očekujemo i očigledno je da nije pomogloto što kada smo bili blizu odluke u leto. Bilo je i nekoordinisanih, jednostranih akcija Vlade Kosova. Nije da je sam čin nezakonit, ali da li ste to morali da uradite na ovaj način?", upitao je Rode.

Navodi da su te nekoordinisane akcije deo kampanje.

„Ako zatvorite pošte koje rade ilegalno 20 godina, a koje mogu postojati možda još dva meseca, onda je to kampanja. Ljudi su pogođeni i morate uspeti da obezbedite rešenje za manjine. Onda je lako da druga strana kaže - vidite, ovo je ugnjetavanje. Isto važi i za pitanje dinara. Nikada nismo dovodili u pitanje zakonitost postojanja valute u zemlji, ali opet, uradite to kao administrativni proces, dajte vremena za prilagođavanje. Kada smo uveli evro, to je bila dvogodišnja prelazna kampanja. Još uvek mogu da zamenim nemačke marke u evre ako to želim“, dodao je Rode.

Navodi da i pored razlike u mišljenju po nekim pitanjima, Nemačka podržava i podržavaće vladu, nezavisnost Kosova.

„Kao i integraciju Kosova u evroatlantske strukture. Pripadate EU. Želimo da postanete član Natoa, Saveta Evrope, bilo koje međunarodne organizacije", dodao je Rode.