RSE: Kontroverzna operacija zatvaranja srpskih institucija

Najava kosovskog ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje o zatvaranju desetina srpskih institucija 15. januara ubrzo je propraćena saopštenjem Osnovnog tužilaštva u Prištini koje kaže da nije odobrilo tu operaciju, jer nije bilo zvaničnog zahteva, piše Radio Slobodna Evropa.

Po zakonu, policija „sprovodi naredbe i uputstva koja su zakonito izdata od strane javnog tužioca ili nadležnog sudije“.

Kosovska policija nije odgovorila na pitanje Radija Slobodna Evropa kako je vođen postupak u ovom slučaju, ali je zatražila da se kao referenca uzme njeno saopštenje za javnost od 15. januara.

U njemu je akcija opisana kao „policijska akcija velikih razmera” i navodi se da je, „na osnovu zahteva Ministarstva uprave za lokalnu samoupravu, policija pomagala službenicima tog ministarstva, kao i ministarstva Industrije, preduzetništva i trgovine, u prekidu nezakonite delatnosti srpskih institucija“.

Ministar administracije lokalne samouprave Eljbert Krasnići nije odgovorio na isto pitanje RSE i samo je rekao da „Kosovu nisu potrebne institucije koje ne priznaju njegovu državnost“.

Tokom akcije u Gračanici, 15. januara, viđeni su i pripadnici Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu Euleks, ali je u izjavi za RSE ta misija navela da je delovala u svojstvu posmatrača.

„U skladu sa mandatom Misije, ako se kroz naše aktivnosti nadgledanja identifikuju ozbiljni nedostaci, mi se obraćamo nadležnim organima“, rečeno je iz Euleksa.

Astrit Kolaj sa Kosovskog pravnog instituta, kaže da akcija nije sprovedena po nalogu Tužilaštva i da je ta radnja u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Ovaj zakonik, prema njegovim rečima, predviđa slučajeve kada policija može da postupi i bez takvog naloga, a odnose se na „krivična dela in flagrante delikto”.

„In flagrante delikto znači kada policajac puca na mesto zločina, a nema vremena da dobije odobrenje od tužilaštva i postupi na licu mesta, da zaustavi radnju koja može biti protivzakonita. Ali, retrospektivno, on je prinuđen da dobije saglasnost tužilaštva“, objašnjava Kolaj za Radio Slobodna Evropa.

U ovom slučaju, kako pojašnjava, Kosovska policija nije poštovala pravnu hijerarhiju i institucionalnu hijerarhiju, kako to predviđaju pravni akti na snazi na Kosovu.

Čak i stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši kaže da je policija trebalo da obavesti javnog tužioca koji bi, nakon kvalifikacije krivičnog dela, izdao nalog za postupanje policije.

Ali, uprkos tome, kaže da bezbednost na područjima gde je policija delovala nije narušena.

„Nije bilo nikakvog rizika u smislu bezbednosti, već kršenja pravnog okvira i mandata nezavisnih institucija Kosova“, smatra Ibiši.

Radio Slobodna Evropa je 15. januara kontaktirao i Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine da pita o razvoju operacije, ali nije dobila odgovor.

Kosovska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu napisala je na Fejsbuku da je izjava Osnovnog tužilaštva u Prištini „skandalozna“, dok je postupanje policije ocenila kao „zakonito“ i „pravedno".