Rusi upozoravaju: Uz rešenje za Kosovo gura se i demontaža "Dejtona"

Pritisci povodom Kosova i nastavak dijaloga samo su deo teškog međunarodnog rasporeda koji čeka Srbiju u narednim mesecima, a uporedo s pojačanom inicijativom Amerike i Evrope, pojedini krugovi spremaju se da pitanje priznanja genocida ponovo nametnu kao ključnu regionalnu temu kako bi oslabili pozicija srpske strane, pišu Večernje novosti.

Novosti navode da, uz pomenutu inicijativu, koju podgrevaju bošnjački lobisti na Zapadu, traju i konstantni pokušaji demontiranja "Dejtona" i centralizacije BiH, što bi u perspektivi značilo institucionalno ukidanje Republike Srpske.

Deo ovih opasnih namera je, kao upozorenje, našim zvaničnicima preneo šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. A to bi trebalo da bude i tema sastanka prvog čoveka Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, koji je zakazan za utorak, četiri dana pre susreta predstavnika Beograda i Prištine u Beloj kući.

Samit u julu

Novosti podsećaju da bi zvanični dijalog Beograda i Prištine trebalo da bude nastavljen u julu.

Takva očekivanja u intervjuu "Novostima" izneo je i predsednik Vučić. Očekuje se da sredinom narednog meseca francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel organizuju samit, koji će biti održan u Parizu ili u Berlinu.

Lavrov je, prema saznanjima ovog beogradskog dnevnog lista, takođe poručio da Rusija neće dozvoliti da Amerikanci nametnu bilo kakvo "instant" rešenje za Kosovo, na štetu Srbije i njenog teritorijalnog integriteta.

 Da se spremaju snažni pritisci, visoki gost iz Moskve nagovestio je i u javnom obraćanju, navodeći da se ne sme dozvoliti da se rešavanje pitanja Kosova "uklapa u veštačke rokove". Naglasio je, takođe, i da Rusija neće dozvoliti reviziju istorije Balkana devedesetih godina.

“Moskva će se na sve moguće načine usprotiviti prepravljanju Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je završen rat u BiH”, izjavio je Lavrov.

On je istakao da je sa Vučićem razgovarao o situaciji na Balkanu, u kontekstu i 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i niza drugih događaja.

“Mi i naši srpski prijatelji delimo isti stav. U ovoj situaciji ćemo učiniti sve što je moguće da sprečimo pokušaje da se prepravljaju odluke iz Dejtonskog mirovnog sporazuma”, istakao je Lavrov.

On je naglasio da takvi pokušaji mogu da budu u skladu sa pokušajima "regionalnih kolega" da prepravljaju istoriju: - Ugasićemo pokušaje da se prepravlja istorija Drugog svetskog rata i događaja koji su se na Balkanu desili pre 25 godina.

Da situacija nije povoljna za Srbiju, može se naslutiti i iz izjava izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela, koji organizuje sastanak u Vašingtonu. Iako mesecima stižu signali i glasine da je Amerika ne samo spremna na ustupke Srbiji već i da nastoji da nametne neku vrstu podele teritorije KiM, Trampov emisar se sada ograđuje od te ideje, navode Novosti.

Grenelovi problemi

Grenel je za Foks njuz, rekao da je zamisao o razmeni teritorija potekla od bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.

"Trenutno sam u drugačijoj poziciji zbog situacije koju je stvorio Bolton, čiji se stav razlikovao od stava predsednika Trampa u odnosu na Kosovo i Srbiju. Sve vreme sam morao da se borim sa glasinama o razmeni teritorija, što nikako nije Trampova politika. Obe strane kažu da su to čule od Boltona, koji je vodio svoju politiku umesto da je zastupao predsednikovu”, dodao je on.

S obzirom na "rat" koji vode Tramp i Bolton, zbog njegove knjige o periodu kada je bio u Beloj kući, karakterisanje ideje o podeli teritorije kao Boltonove ostavlja utisak da se od nje, i pre nego što je predložena, odustalo.

Član američkog Saveta za spoljne poslove i profesor Univerziteta Džordžtaun Čarls Kapčan, međutim, stvari vidi nešto drugačije. On je rekao da pretpostavlja da je ideja o razmeni teritorija još "na stolu".

"Smatram da treba da bude "na stolu", ali ne zato što mislim da u tom smeru treba da idu pregovori i nisam pristalica te opcije. Međutim, ako je razmena teritorija jedini način da dve zemlje postignu sporazum, osiguravajući trajan mir - onda neka to bude deo razgovora.