Ruski analitičar o dešavanjima na Kosovu: Ovo je kraj istorije na Balkanu

Trenutna dešavanja na Kosovu neodoljivo podsećaju na koncept “kraja istrorije”, samo u kontekstu Balkana, smatra ruski analitičar Fjodor Lukjanov, prenosi B92.

Reč je o čoveku koji je glavni i odgovorni urednik portala “Rusia in Global Afers”, predsedavajućem Prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i direktoru istraživanja Međunarodnog diskusionog Kluba “Valdai”.

On je trenutna dešavanja na Kosovukomentarisao kroz prizmu ideje o “kraju istorije”, koju je pre 30 godina postavio čuveni Frensis Fukujama i koja se ogleda u tome da će se današnja era istorije završiti konačnom pobedom zapadne liberalne ideologije i s tim u vezi odgovarajućim načinom života.

Isti taj Fukujama je priznao da se “kraj istorije” još nije dogodio, ali je i dodao da će se to , na kraju, ipak dogoditi.

Kakve sada to ima veze sa Kosovom, pita Lukjanov i sam daje odgovor, vraćajući se u period raspada Jugoslavije, odnosno u ono vreme nastanka koncepta “kraja istorije”.

Jer, smatra Lukjanov, SFRJ je najjasniji primer “kraja istorije” u praksi. Reč je o socijalističkoj državi koja je bila nešto što je sasvim suprotno od onoga na čemu se insistiralo posle Hladnog rata.

„SRFJ je bila multikulturalna država i, iako se smatralo da je to imperativ zapadnog društva, u slučaju SFRJ to se nije moglo dogoditi jer multikulturna društva mogu opstati samo ako su nastala iz procesa prelaska iz homogenog u heterogeno društvo, kroz imigraciju ljudi koji dolaze iz mnogo različitih zemalja“, kaže Lukjanov.

I tako je i u SFRJ, i u Čehoslovačkoj, pa i u SSSR, nacionalna pripadnost postala predominantna i te države su se raspale baš po tim šavovima nacionalnim.

Paradoksalno, dok su se te države raspadale, one koje se smatraju “zapadnim” su već preživele sve procese istorijskog razvoja i bile su spermne da uđu u sledeću fazu – fazu integracije u “velike saveze”.

„Sve one države koje su preskočile fazu “samodeterminacije” moraće da se vrate u tu fazu i prođu sve ono što su prošle zapadne, kako bi bile spremne da postanu deo jedne veće zajednice“, smatra Lukjanov.

Dodaje da je SFRJ imala i dodatnih problema koji su joj zapečatili sudbinu. Ta velika država verovatno ne bi opstala u obliku u kom je bila, ali se sigurno ne bi raspala u toliko “sitnih delova” da se neko sa strane nije umešao.

„Nemačka je momentalno priznala nezavisnost Hrvatske i Slovenije čim su je te dve bivše jugoslovenske republike proglasile, a zatim su usledila i nova priznanja. I to je sve išlo do vojne intervencije da bi se otcepilo i Kosovo. Dakle, zapadne zemlje kontinuirano rade na tome da se balkanske zemlje “smanje” na mapi, a sada moraju da rade i na tome da jedna od njih, ona najjača, Srbija, ne postane prejaka“, smatra Lukjanov.

A činjenica je, nastavlja on, da baš Srbima nije dato parvo na samoopredeljenje onako kako bi oni to želeli, da se ujedine u jednu državu, kaže ruski analitičar, ali i dodaje da se i to može pojasniti.

„Dakle, ako pogledate Srbiju, to je savršen primer pokušaja prevaspitavanja jedne nacije koja se ne uklapa u ono što zapad želi. Sada je sever Kosova poslednja teritorija koju Beograd smatra erom svog interesa, dok s druge strane Kosovo traži nezavisnost u čemu ima veliku podršku Zapada, ali ipak ne svih“, dodaje Lukjanov.

EU je zato Srbiji dopuštala da gradi autonomiju za Srbe na severu Kosova, ali sada više nemaju strpljenja. Prištini je dato praktično zeleno svetlo da zauzme sever, a Prištini je dopušteno da zatraži članstvo u EU iako to, u ovom obliku u kom Kosovo postoji, aspolutno nije moguće.

„Objektivno posmatrano, Srbija nema više kud jer zavisi od partnera oko nje koji su svi u EU i nema druge alternative nego da se i sama jednog dana priključi tom bloku. A to baš i odgovara EU jer će tako staviti do znanja da je Unija glavna na terenu. Dakle – kraj istorije“, poentirao je Lukjanov.

Ipak, ne zaboravite da se u ovakvim slučajevioma problem vraćaju i to u još gorem obliku, zaključio je onu tekstu koji je objavljen na portalu "La tudej".