Rustemi: Osmani nije konsenzualni kandidat za predsednika, potrebna nestranačka figura

Izabrani poslanik Samoopredeljenja Adnan Rustemi ocenio je da kandidat Demokratskog saveza Kosova za predsednika Vjosa Osmani nije konsenzualna ličnost za tu funkciju, dok je izjavu predsednika Demokratske partije Kosova Bedrija Hamze da ta stranka ostaje u opoziciji opisao kao zabrinjavajuću za proces političke saradnje i formiranja institucija, prenosi Ekonomija onlajn.

Rustemi je rekao da je za izbor predsednika potrebna nestranačka figura.

„Razgovori mogu da se vode na različite načine. Jedna mogućnost je da postoji obostrana politička volja za proširenje parlamentarne većine za formiranje vlade. Međutim, to ne mora nužno da bude povezano sa izborom predsednika. Ako se, s druge strane, nastavi ovakav odnos vlast–opozicija, onda moramo pronaći kompromis za predsednika Republike. Zato smo za konsenzualnu, nestranačku ličnost, koja ne pripada nijednoj političkoj stranci. Naravno, takva osoba mora da ispunjava kriterijume, da ima integritet, stručnost i da doprinosi društvu, ali da bude izvan političkih sukoba i oštrih debata koje su obeležile prethodne dve godine na Kosovu. Osmani nije takva ličnost. Ona je aktivna političarka, bila je nosilac liste jedne političke stranke i poslanica je“, rekao je Rustemi.

On je dodao da budući predsednik ne bi trebalo da bude posmatran kao mehanizam za blokiranje rada vlade.

„Strane moraju da budu konstruktivne kako bi država dobila predsednika koji ne pripada nijednoj političkoj opciji. Funkcija predsednika ne sme da se koristi kao sredstvo za opstruisanje vlade. Primećuje se tendencija opozicije da u poslednjih 18 meseci predsedničku funkciju posmatra kao način da oteža ili ograniči rad vlade Samoopredeljenja. To je pogrešno, jer predsednik nije tu da sprečava vladu, već da u okviru svojih ustavnih ovlašćenja doprinese funkcionisanju države i olakša upravljanje zemljom. Neprimereno je što opozicija predsedničku funkciju vidi kao prepreku vladi koja je dobila plebiscitarnu podršku građana“, rekao je Rustemi za Ekonomiju onlajn.

Govoreći o izjavi predsednika DPK Bedrija Hamze nakon sastanka sa Aljbinom Kurtijem, Rustemi je rekao da ona ostavlja utisak odbijanja saradnje u procesu izbora predsednika.

„Možda je još rano za konačne zaključke, ali Hamzina izjava nakon prvog sastanka sa premijerom deluje zabrinjavajuće. Rekao je da će ostati u opoziciji i poželeo uspeh Samoopredeljenju sa drugim partnerima. Ovde nije pitanje da li će neko biti u opoziciji – to je sasvim legitimno. Ali govorimo o izboru predsednika, za koji je potrebno najmanje 80 glasova, u skladu sa tumačenjem Ustavnog suda iz 2011. godine. Možete ostati u opoziciji, ali vas to ne oslobađa odgovornosti za izbor predsednika. Vlada i predsednik nisu ista stvar. Ove godine su se ti procesi vremenski poklopili, ali nisu međusobno uslovljeni. Vlada se bira sa 61 glasom, i mi verujemo da zajedno sa dosadašnjim partnerima imamo dovoljan broj glasova za njeno formiranje i konstituisanje Skupštine. Međutim, predsednik je pitanje koje prevazilazi parlamentarnu većinu. Odgovornost za izbor predsednika nije samo na Samoopredeljenju ili pobedniku izbora, već na svih 120 poslanika, odnosno na 111 ako izuzmemo poslanike Srpske liste. Ne može se imati blokirajući stav prema čitavom procesu i tvrditi da nijedan kandidat nije prihvatljiv, jer se time zemlja ostavlja bez institucija i vodi ka novim izborima zbog kratkoročnih političkih interesa“, rekao je Rustemi.

On je dodao da ostaje da se vidi da li je opozicija promenila pristup nakon poslednjih izbora.

„Važno je da se javnosti jasno kaže: možete ostati u opoziciji, ali morate imati jasan stav o izboru predsednika, jer bez opozicije izbor nije moguć. Nadam se da Hamzina izjava ne znači kraj pokušaja da se pronađe zajedničko rešenje. Delovala je kao odbijanje nastavka dijaloga. Istovremeno, Alijansa je  odbila sastanak, dok DSK, iako ima 18 poslanika, prolazi kroz unutrašnja dešavanja koja mogu negativno uticati na formiranje institucija. To jesu njihova unutrašnja pitanja, ali kada utiču na državne procese, postaju pitanje od javnog interesa“, kazao je Rustemi.

Podsetio je da je Samoopredeljenje već održalo sastanke sa DPK i DSK, dok je Alijansa odbila poziv.

„To su bili prvi razgovori i ostajemo optimisti da ćemo pronaći rešenje i što pre formirati institucije u skladu sa ustavnim rokovima. I posle izbora 28. decembra imali smo više sastanaka, ali nisu rezultirali dogovorima. Potrebna je politička volja svih stranaka. Nadam se da je opozicija odustala od blokirajuće i destruktivne politike koju vodi već 18 meseci. Ova situacija nije nastala samo zbog izbora predsednika ili izbora 28. decembra, već praktično traje još od izbora 9. februara prošle godine. Već 18 meseci zemlja nema potpuno funkcionalne institucije zbog, po mom mišljenju, pogrešnog i nedemokratskog pristupa opozicije da ograniči rad vlade Samoopredeljenja kroz odbijanje saradnje“, rekao je on.

Rustemi smatra da je odbijanje DSK da uđe u koaliciju 2025. godine dovelo do održavanja uzastopnih izbora.

Prema njegovim rečima, izbori 7. juna bili su deo političke strategije opozicije.

„Izbor predsednika posle izbora 28. decembra nije propao zato što nije bilo razgovora, već zato što je opozicija imala strategiju da zemlju odvede na nove izbore. Sastanci su tada bili formalnost, održavani samo radi reda i prebacivanja odgovornosti na druge. Uveren sam da je opozicija, posebno DSK, želela izbore 7. juna, verujući da će stalnim izborima oslabiti Samoopredeljenje i stvoriti uslove za formiranje vlade bez pobede na izborima. Smatram da je motiv osamnaestomesečne blokade upravo pokušaj opozicije da preuzme vlast bez izborne pobede. Zato je ključno pitanje da li je opozicija sada promenila taj pristup“, izjavio je.

Najavio je da će biti novih sastanaka političkih partija radi formiranja institucija.

„Biće novih sastanaka i novih poziva. Od trenutka potvrđivanja izbornih rezultata postoji ustavni rok od 30 dana za sazivanje konstitutivne sednice Skupštine. Datum određuje vršilac dužnosti predsednika Republike. Očigledno je da se ostavlja prostor za političke razgovore pre održavanja sednice. Ako u međuvremenu bude postignut dogovor, to će doprineti efikasnijem formiranju institucija. Ukoliko dogovora ne bude, Skupština će morati da bude konstituisana na dan koji bude određen, a zatim će uslediti izbor vlade“, rekao je.

Podsetio je da nakon konstituisanja Skupštine postoji još 60 dana za izbor predsednika Kosova.

„Zato se nadam da će opozicija ovog puta odustati od politike stalnih blokada i ideje da može da preuzme vlast bez pobede na izborima“, zaključio je.

Na kraju je ocenio da DSK treba da prihvati svoju trenutnu političku poziciju.

„Veoma je važno da DSK prihvati činjenicu da je treća politička snaga na Kosovu. Na tri izbora u poslednjih 15 meseci potvrđeno je da zauzima treće mesto. Kao treća stranka ima važnu ulogu u formiranju institucija, ali mora da prihvati tu realnost i da iz nje izvuče politički maksimum“, rekao je Rustemi.