Rute: Nato posvećen Kosovu, moja poseta to i dokazuje

Izvor: Kosovo Online

Generalni sekretar Natoa Mark Rute izjavio je za RTK da je Alijansa posvećena Kosovu i da njegova poseta to najbolje i dokazuje. Naveo je da bi bilo dobro da se dijalog nastavi, da se Kosovo uzdrži od jednostranih akcija, a da Srbija ponudi odgovornost za ono što se desilo 2023, prenosi RTK.

„U poslednje vreme smo povećali prisustvo trupa Kfora na Kosovu, učetvorostručili smo prisustvo naših vojnika na severu, utrostručili fizičko prisustvo Kfora na severu. To je dokaz da Kfor želi da bude predstavnik stabilnosti, ne samo na Kosovu, već i u regionu“, rekao je Rute.

U vezi sa situacijom na severu, a na pitanje da li je tokom razgovora sa kosovskim zvaničnicima bilo reči o slučaju Banjska i šta on o tome misli, Rute je odgovorio da su pokrenuta neka od tih pitanja.

„Kao što sam rekao, trudio sam se da budem ravnopravan u pristupu, pa sam, kada sam razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pa čak i sa liderima u BiH, pokušao da prenesem iste poruke, a sve imaju veze sa političkim rukovodstvom koje treba da ide napred, da vodi ovaj deo sveta ka dobrosusedskim odnosima, kako biste mogli da počnete da izvlačite korist“, rekao je Rute.

Upitan koje promene treba napraviti u dijalogu Kosova i Srbije, kaže da bi bilo dobro da se dijalog ponovo pokrene:

„To, naravno, znači da je važno da Srbija ponudi odgovornost za ono što se dogodilo 2023. godine, ali je važno i da se Kosovo uzdrži od jednostranih akcija. Dakle, ove akcije izgradnje poverenja su veoma važne kao neka vrsta polazne tačke, stvarajući osnovu za nastavak razgovora, opet, pod vođstvom Petera Sorensena, koji je izabran da vodi dijalog Priština-Beograd“, naveo je Rute.

Na molbu da oceni Kosovske bezbednosne snage i put Kosova ka Natou, Rute je kazao da postoje pitanja koja treba rešiti, posebno sa četiri države članice Alijanse koje ne priznaju Kosovo - Španija, Grčka, Slovačka i Rumunija.

„Ali, čak i dok se bavimo tim pitanjima, hajde da smatramo činjenicom da Kosovo i Nato snažno rade zajedno i rade veoma dobro“, dodao je Rute.

Kada je reč o KBS-u, rekao je da je Nato veoma posvećen razvoju KBS-a u humanitarnim zadacima, u okviru svog mandata, što je „veoma pozitivna stvar“.

Sumirajući posetu Kosovu, ali i BiH, Rute je rekao da je kada je preuzeo funkciju generalnog sekretara Natoa odlučio da poseti region, zbog činjenice da je Nato veoma prisutan na Zapadnom Balkanu, ali je to učinio i zato što smatra da bi bilo dobro da razgovara sa političkim rukovodstvom u regionu.

Imajući u vidu nedavna dešavanja u BiH, posebno sudski proces protiv predsednika RS Milorada Dodika, kaže da mu je bilo još važnije doći ovde.

„Razgovori su protekli veoma dobro, a ono što sam pokušao da istaknem svim političkim liderima jeste da jasno stavim do znanja da ću biti ravnopravan u pristupu. Kada budem imao zahteve za jednu državu, pitaću i druge dve zemlje, pa ako tražimo nešto u BiH, tražićemo i na Kosovu i u Srbiji. Imao sam i telefonski razgovor prošle sedmice sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji će me posetiti u Briselu. Tako ću imati jednak pristup“, rekao je Rute.

Prenosi da su sastanci dobro prošli, ali i da je jasno da su građani zabrinuti, jer vide da tenzije rastu, a istovremeno imaju osećaj da postoji ogromna prilika, s obzirom na promene u Evropi, u Natou, ali i u regionu.

„Postoji novi osećaj hitnosti da se dođe do održivijih rešenja. Dakle, postoji zabrinutost, ali vidimo i mogućnosti“, dodao je Rute.

Komentrišući najave Donalda Trampa o mogućnosti smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi, te postoji li mogućnost da se američke trupe povuku iz Kfora, Rute je rekao da su SAD potpuno posvećene Zapadnom Balkanu i žele da obezbede da ovaj region ostane stabilan.

Pre svega je ukazao da je od dolaska Trampa na čelo SAD po drugi put, prekinut „ukrajinski ćorsokak“, što je izuzetno važno.

„Mislim da treba da budemo optimisti, ali oprezni. Znam da svi na ukrajinskoj strani, uključujući i Ameriku, žele da vode Ukrajinu ka trajnom miru, i verujem da je to pozitivan uticaj. Logična je i činjenica da su SAD pominjale zahtev da evropski saveznici u Natou troše više, a vremenom i da postignu osećaj jednakog tereta, odnosno da Evropljani plate više za sopstvenu odbranu, dok se SAD malo više pomeraju, recimo, ka Aziji. Ali, kada je reč o Zapadnom Balkanu, u svim razgovorima sa Amerikancima, oni ostaju potpuno posvećeni Zapadnom Balkanu. Zaista žele da obezbede da ovaj region ostane stabilan i da ga dovedu do tačke u kojoj ćemo se udaljiti od briga i da osiguramo da se prilike zaista iskoriste u potpunosti“, rekao je Rute.

Na pitanje šta misli o inicijativi predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o „Evropskom planu prenaoružavanja”, odgovorio je da na to gleda pozitivno.

Pojasnio je da Tramp vrši pritisak na Evropljane i Kanadu da urade više, što je ispravno, jer trenutno SAD uzimaju veći udeo u računu za kolektivnu odbranu od Evrope, a to bi trebalo da bude uravnoteženije.

„Ali, znamo suštinski, da Rusi predstavljaju veću pretnju za evropsku kolektivnu odbranu, nego što su to troškovi na ovu proizvodnju i godinama unazad vojnu industriju, koja se povećala. Vidimo da i Kina ulaže ogromne investicije. Dakle, iz ova dva razloga, bio sam veoma srećan zbog najave Ursule fon der Lajen, posebno zbog paketa od 800 milijardi dolara, za koji verujem da je zaista dokaz da je EU veoma ozbiljno shvatila ovaj posao“, rekao je Rute.