Rute: Pažljivo pratimo situaciju na Zapadnom Balkanu

Alijansa pažljivo prati situaciju na Zapadnom Balkanu, izjavio je danas generalni sekretar Natoa Mark Rute, preneo je RTV.

Na konferenciji za medije u sedištu Natoa u Briselu, uoči sutrašnjeg sastanka ministara odbrane Alijanse, Rute je na pitanje srpskih novinara kako vidi trenutnu bezbednosnu situaciju na Balkanu, odgovorio:

„Želim da naglasim da pažljivo pratimo situaciju i da smo kroz Kfor i naše druge aktivnosti na Zapadnom Balkanu, u Bosni i Hercegovini, ali i na Kosovu - veoma angažovani i budno pratimo razvoj događaja“, rekao je Rute, a prenosi Tanjug.

Kada je reč o situaciji na Kosovu, Rute je naveo da Nato i dalje čeka odgovornost za događaje u Banjskoj, kao i za druge događaje tokom 2023. godine.

Dodao je i da Alijansa nikada neće prihvatiti bezbednosni vakuum u BiH i istakao da pomno prate tamošnja dešavanja.

Arktik i krajnji sever postaju sve važniji za kolektivnu bezbednost Natoa

Rute je izjavio i da Arktik i krajnji sever postaju sve važniji za kolektivnu bezbednost Natoa i da je Alijansa pojačala fokus na ovaj region.

Podsetio je na odluke sa samita u Hagu prošle godine, kada su se članice dogovorile povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine i značajno jačanje odbrambene industrije zemalja Natoa.

„Radujem se što ću sutra čuti od ministara na koji način saveznici sprovode ove odluke i kako svako od njih doprinosi obezbeđivanju naše zajedničke bezbednosti“, rekao je Rute.

Naveo je da pored ulaganja u odbranu, Nato planira i jačanje industrijske baze.

„Moramo da proizvodimo više. To znači više protivvazdušne odbrane, više municije i snažnije lance snabdevanja širom saveza. Moramo da delujemo brže, usvajamo nove tehnologije, ubrzamo procese nabavke i obezbedimo da naša odbrambena industrija može da isporučuje brzo i u velikom obimu. To nam je potrebno sa obe strane Atlantika i moramo da sarađujemo preko Atlantika“, rekao je Rute.

Dodao je da će sutra na sastanku razgovarati i o podršci Ukrajini.

„Bio sam tamo prošle nedelje i video posledice nemilosrdnih ruskih napada, uključujući i napade na ključnu civilnu infrastrukturu. Još jednom, predsednik Putin pokušava da slomi narod Ukrajine, nadajući se da će oslabiti njihovu odlučnost. Ali, Ukrajina i ukrajinski narod su više puta pokazali da neće biti slomljeni. Ipak, Ukrajina ne može sama da izdrži ovu borbu niti da obezbedi mir. Zato su saveznici od prvog dana ruske sveobuhvatne invazije pre skoro četiri godine pružali podršku Ukrajini konkretnim delima, a ne samo rečima“, rekao je Rute.

Naveo je da će se sutra ministri Natoa sastati sa novim ministrom odbrane Ukrajine Mihailom Fedorovom, kako bi razgovarali o tome kako članice mogu prilagoditi svoju podršku i učiniti je još efikasnijom.

„Takođe ćemo se sastati sa predstavnicima Evropske unije. Evropska unija je ključni partner NATO-a. Naša saradnja, uključujući podršku Ukrajini, od suštinskog je značaja za našu zajedničku bezbednost“, rekao je Rute.

Ocenio je i da su tokom prošle godine članice pokazale spremnost da dodatno ojačaju odvraćanje i odbranu širom Alijanse.

„Redovno sprovodimo vežbe na Arktiku, kako bismo osigurali da smo spremni da delujemo i borimo se u svim uslovima. Pristupanje Finske i Švedske dodatno jača poziciju Natoa u regionu i naše arktičke sposobnosti. Ipak, imajući u vidu pojačane vojne aktivnosti Rusije i rastuće interesovanje Kine za krajnji sever, bilo je važno da učinimo više. Zato smo pre samo dva sata uspostavili inicijativu 'Arktički stražar'. Ova inicijativa jača snagu saveza, tako što objedinjuje aktivnosti Natoa i saveznika na krajnjem severu u jedinstven operativni okvir za ceo region", rekao je Rute.

Poručio je da je cilj sutrašnjeg sastanka da Nato učine jačim kroz ulaganja u odbranu i industrijsku saradnju, jačanje odbrambenih sposobnosti Alijanse i kroz podršku Ukrajini.