Sahatiđa: DSK ne želi u pregovarački tim, dijalog treba da vodi vlada

Članica rukovodstva Demokratskog saveza Kosova Teuta Sahatiđa izjavila je da prema Ustavu dijalog sa Beogradom treba da vodi kosovska vlada, prenosi Ekonomija onlajn.

Dodala je da je DSK učestvovao u dijalogu i ranije u dokumentaciji i stručno, da su tu saradnju ponudili i premijeru Aljbinu Kurtiju i savetnici premijera Avdulaha Hotija.

"Nismo saglasni da svi učestvuju u dijalogu koji prema Ustavu treba da vodi Vlada. Podržavamo dijalog, nastavljajući savetodavnu i nadzornu ulogu u opoziciji i glasanjem u Skupštini Kosova za sporazum“, rekla je Sahatiđa za albanski Euronjuz u emisiji "Balkan Toks".

Istakla je da formiranje tima za dijalog utiče na institucije.

"Imali smo delegaciju koja je trebala da postigne nezavisnost. Mi smo država i imamo svoje institucije, svako formiranje neformalnih tela utiče na institucije. S druge strane, ni Srbija nema neformalno telo, zašto bi ga Kosovo imalo kad ima vladu i parlament. Opozicija zahteva da se Kurtijeva vlada izveštava parlament o procesu dijaloga", rekla je Sahatiđa.

Naglasila je da nastavak dijaloga treba da bude usmeren na uzajamno priznanje.

"Nastavak dijaloga o tehničkim pitanjima, ne rešava glavno pitanje. Postizanje sporazuma uz uzajamno priznanje treba da bude kišobran koji otvara put bilo kojem drugom sporazumu. Glavno je da se dijalog nastavi i što pre završi", rekla je Sahatiđa.

Komentarišući izjave predsednika Srbije Aleksandra Vućića da Srbija neće priznati Kosovo, Sahatiđa je rekla da to ne "pije vodu" i da je u pitanju pregovaračka taktika, kako je dijalog težak.

"Ističe da Srbija treba da dobije nešto, čuje se u mnogim krugovima, iako je mnogo dobila od Ahtisarijevog plana. Njegova taktika ne pije vodu", rekla je Sahatiđa.

Govoreći o Kurtijevoj najavi da će tužiti Srbiju za genocid, Sahatiđa je rekla da "većina ljudi priznaje da se to dogodilo".

„Kurtijev zahtev je moralno valjan, ali prijava se mora podneti pažljivo. U najgorem slučaju, ako se pokaže da ne ispunjava uslove genocida, vraćamo se na vreme pre 2008. godinu. Ovo pitanje mora biti pažljivo analizirano“, dodala je Sahatiđa.