Sandić: Nastojanje da se ukinu Specijalizovana veća može da bude prepreka za članstvo Kosova u SE

Istraživač na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Goran Sandić kaže da ne vidi način da Specijalizovana veća Kosova budu ukinuta samim ulaskom Kosova u Savet Evrope. Prema njegovoj oceni, nastojanje da se ova veća ukinu i da se smanji njihova nadležnost, samo može da bude prepreka Kosovu ka potencijalnom članstvu u Savetu Evrope i pristupanju Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

„Ulazak Kosova u Savet Evrope samo po sebi ne bi donelo ukidanje Specijalizovanih veća, niti bi Evropski sud za ljudska prava imao mandat da tako nešto naloži, a smanjivanje nadležnosti veća ili njihovo potencijalno ukidanje pre nego što Kosovo potencijalno postane članica Saveta Evrope samo je prepreka Kosovu na tom putu“, navodi Sandić za Kosovo onlajn. 

Formalno-pravno, kako dodaje, Specijalizovana veća su deo pravosudnog sistema Kosova, ona sude po kosovskim zakonima i uključuju i standarde ljudskih prava zagarantovane Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. 

Ukoliko bi Kosovo postalo član SE, ono što bi u kontekstu presuda Specijalnog suda u Hagu Kosovo dobilo, kako objašnjava Sandić, je da oni koji su osuđeni mogu da se žale Evropskom sudu za ljudska prava nakon što apelacija potvrdi ili izmeni presudu, ali je ona i dalje osuđujuća.

„Međutim, meni se čini da je to hipotetički govoreći daleko, budući da i sama Specijalizovana veća primenjuju standarde ljudskih prava zagarantovane Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava. Ova konvencija se primenjuje na Kosovu još kao deo regulative Unmika, a neformalno se primenjuje kao deo nastojanja prištinskih vlasti da se pokažu kao država koja poštuje vrednosti i može da postane deo Saveta Evrope“, navodi naš sagovornik.

Ukoliko bi se desilo da Kosovo postane član SE i da se u ovoj organizaciji istovremeno nađu i Srbija i Kosovo, Sandić kaže da bi teorijski gledano, Srbija mogla da preventivno da izjavu o nepriznavanju Kosova, kako bi jasno stavila do znanja svima da ne priznaje Kosovo kao državu.

„Pisci i autori međunarodnog prava, međutim, kažu da nije potrebno davati takve izjave, budući da postajanje članicom neke međunarodne organizacije ne znači istovremeno i priznavanje državnosti, dakle, članstvo nije istovremeno i priznavanje državnosti“, navodi on.  

Ono što bi Srbija takođe mogla da uradi, prema njegovim rečima, je da da izjavu o isključenju odnosa između Srbije i Kosova u okviru Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava. 

„U tom smislu, Srbija bi smatrala da ne postoji bilateralni odnos između nje i Kosova, ali da postoji odnos Srbije prema svim ostalim članicama Saveta Evrope i u tom smislu bi postojao i odnos Kosova prema svim ostalim članicama Saveta Evrope koje nisu dale takve izjave. Ipak, ukoliko bi, recimo, Kosovo povelo međudržavni spor protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, diskutabilno je da li bi taj sud prihvatio takvu izjavu o isključenju, odnosno da li bi smatrao da nema nadležnost po članu 33. Evropske konvencije da sudi u tom sporu, jer je u pitanju materija zaštite ljudskih prava“, kaže Sandić.

Najradikalnija opcija je, kako smatra, izlazak Srbije iz Saveta Evrope, koja ne bi bila dobra ni za građane Srbije, niti za samu Srbiju koja kao proklamovani cilj ima članstvo u EU, a EU od nje traži da bude i član Saveta Evrope. 

Sandić kaže da postoji određen, čak i populistički, narativ da bi ulaskom u Savet Evrope Kosovo moglo da podnese tužbu protiv Srbije za genocid, ratne zločine i slično. Sporovi pred Evropskim sudom za ljudska prava, kako ukazuje, mogu da se pokrenu protiv bilo koje države koja krši Evropsku konvenciju, ali ona nigde ne govori o genocidu ili ratnim zločinima, već se prevashodno tiče političkih i građanskih prava - prava na život, zabranu mučenja, slobodu okupljanja, udruživanja, prava na fer i pravično suđenje. 

„I kada bi Kosovo postalo članica Saveta Evrope i pristupilo Evropskoj konvenciji za ljudska prava, ono ne bi moglo da povede spor protiv Srbije za bilo šta što se desilo pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju, a to je bilo 2004. godine, a većina stvari o kojima njihovi političari govore desila se značajno pre 2004. godine“, ukazuje Sandić.