Savković: Beograd odgovara na ono što Zagreb nabavlja, Kosovo će nastaviti transformaciju KBS-a

Nabavke lovačkih aviona, dronova i artiljerijskih sistema, najave izgradnje fabrika municije, kao i sklapanje vojnih saveza – sve su to pokazatelji da je Zapadni Balkan ušao u trku u naoružavanju. Marko Savković iz ISAK fonda smatra da su razlozi dodatnog naoružavanja različiti od zemlje do zemlje.

S druge strane, Savković za Kosovo onlajn napominje i da su ekonomski potencijali zemalja u regionu Zapadnog Balkana dosta mali.

„Trka u naoružavanju, rekao bih i da i ne. Da, zato što je jasno i evidentno da se svi negde naoružavaju, obnavljaju sisteme, kupuju nove ili zamenjuju one koji su stari. Dakle, imamo zemlje koje su članice Natoa i koje su negde obavezne da to rade, kao i one zemlje koje su ili vojno neutralne ili žele da pripadaju nekom savezu, pa iz tih razloga pokušavaju da se naoružaju. S druge strane, nije trka u naoružanju, zato što mislim da su ekonomski potencijali zemalja u regionu Zapadnog Balkana ipak dosta mali da bismo sada govorili o nekoj velikoj trci u naoružanju“, kaže Savković.

Naš sagovornik napominje da u ovom trenutku, kada je u pitanju naoružavanje, Beograd pokušava da odgovori na ono što Zagreb nabavlja.

„Za mene su naročito interesantni ili indikativni oni sistemi koji imaju ofanzivne karakteristike. Dakle, to je ono što bi mene negde zanimalo kada bih video da zemlje nabavljaju nešto čime može da se napadne, recimo, njihov sused ili bilo koja druga zemlja. U ovom trenutku ja uglavnom to ne vidim. Dakle, nabavke su uglavnom usmerene na jačanje sistema odbrane. Mi smo jako dugo bili pod jednim režimom smanjenja naoružanja, nakon završetka ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Tako da bi sve što bi to negde teže narušilo odmah izazvalo pažnju drugih u okruženju, koji bi potom krenuli da se naoružavaju. U ovom trenutku ja jedino vidim odnos Srbije i Hrvatske kao relativno problematičan. Više Beograd pokušava da odgovori na ono što Zagreb nabavlja ili da isprati to što Zagreb nabavlja, a u nešto manjoj meri zapravo rešava neke od svojih problema koji su nasleđeni“, kaže on i dodaje:

„Tako da, recimo, kada se nabavlja transportna avijacija, kada se nabavljaju novi sistemi protivvazdušne odbrane, dakle novi sistemi koji treba da olakšaju mobilnost, odnosno da učine oružane snage mobilnijim, i naravno cela ova, da kažem, priča oko dronova i odgovora na dronove - to su sve koraci koje i druge zemlje preduzimaju“.

Kada je u pitanju Kosovo i transformacija KBS-a u vojsku, smatra da se ona ne može završiti bez podrške zemalja koje od početka podržavaju Prištinu.

„Pa, gledajte, to za njih ima, kao i za mnoge druge režime, unutrašnju političku funkciju. Na taj način predstavljaju da rade nešto za, da kažem, nacionalnu stvar, jačaju kapacitete i tako dalje. Mislim da će oni svakako nastaviti to da rade. Što se tiče ove transformacije, ona se ne može završiti bez podrške partnera, odnosno onih zemalja koje od početka podržavaju Kosovo i u kontekstu transformacije KBS-a u vojsku. Mislim da je to proces koji će se odvijati bez obzira na to ko je na vlasti na Kosovu, jer je to izraženo kao njihov nacionalni interes. Beograd može da protestuje, ali ne vidim šta konkretno može da uradi tim povodom. Prosto, već sada je to jedna oružana formacija koja raspolaže određenim kapacitetima i nabavlja nove. U nekom konvencionalnom sukobu, a naravno daleko od toga da ja to prizivam, sa Beogradom verovatno ne bi odnela prevagu ni na koji način, ali isto tako treba biti svestan da niko ovde nije sam. Dakle, i Kosovo računa na saveznike i na njih se oslanja u ovom procesu transformacije i naoružavanja. Ali istovremeno, ta vlast tamo mora da bude kooperativna sa međunarodnom zajednicom“, kaže Savković.