Server: Apel Šolea i Eskobara jednostran, lopti je mesto u dvorištu Srbije

Profesor Džon Hopkins Univerziteta u SAD Danijel Server ocenio je da je apel specijalnog savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea i specijalnog izaslanika SAD za Balkan Gabrijela Eskobara upućen Kosovu da uspostavi Zajednicu srpskih opština jednostran, nazivajući to „diplomatskim maltretiranjem“.

"Svrha tog teksta je da izvrši pritisak na premijera Kurtija da odustane od protivljenja ZSO, koji je bio spreman da je razmatra samo u kontekstu priznanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova od strane Beograda. Srbija je to odbila. Stoga je članak Šolea i Eskobara jednostran“, napisao je Server u svom blogu.

On je naveo da se Prištini ne nudi baš ništa u zamenu za zadovoljenje jednog od primarnih pregovaračkih ciljeva Beograda.

"U suštini piše - Amerika je vaš najbolji prijatelj, dugujete nam ovo zbog sve podrške koju smo vam dali, vaša vlada je to u prošlosti obećala, mi ćemo učiniti da sve ispadne kako treba. Ovo je diplomatsko maltretiranje. Slični trenuci u prošlosti doveli su do razočarenja na Kosovu", dodao je Server.

Server dalje navodi da predsedni Srbije Aleksandar Vučić želi kontrolu nad srpskim stanovništvom na Kosovu.

„Beograd često govori zapadnim diplomatama da je cilj bolji dogovor za srpsku zajednicu na Kosovu... Slične ciljeve traži i u BiH i Crnoj Gori. Ali, unutar Srbije ovo proširenje kontrole Beograda na Srbe izvan granica Srbije naziva se ’srpski svet’“, navodi Server.

U tome vidi pokušaj da se negira suverenitet i teritorijalni integritet susednih zemalja koje imaju značajno srpsko stanovništvo.

"Sa druge strane premijer Aljbin Kurti želi suverenu zemlju sa jednakim pravima za sve svoje građane i bez etničkih privilegija na celoj svojoj teritoriji, što bi nedvosmisleno ostavilo vlast u rukama Albanaca, jer oni čine više od 90 odsto stanovništva. Kosovo je, međutim, po Ustavu daleko od toga cilja, pošto postoje rezervisana mesta za manjine u parlamentu, kao i zahtevi za učešće manjina u njegovoj vladi. Postoji i Savet zajednica koji manjinama daje direktan pristup predsedniku. Neke od opština sa srpskom većinom stvorene su izričito da bi se Srbima dala veća lokalna kontrola. Svi imaju široka ovlašćenja predviđena kosovskim zakonodavstvom. Ništa od toga se neće promeniti“, piše Server.

Navodi i da Albanci nisu ništa manje vezani za svoju etničku pripadnost nego Srbi, te da su, kaže, zabrinuti za dobrobit albanskih zajednica na jugu Srbije, „koje su decenijama bile pod značajnim pritiskom srpskih snaga bezbednosti“, a tim se zajednicama ne nudi ništa slično privilegijama koje Srbi već imaju i koje traže na Kosovu.

Dodao je i da bi ZSO bila pogodna za narušavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova, što Amerikanci kažu da ne žele, već bi trebalo da bude bilateralni poduhvat, koji uključuje aktivno učešće Beograda i Prištine, ali i američkih i evropskih partnera.

"Ako Beograd želi da plati obrazovanje ili ekonomski razvoj u opštinama sa srpskom većinom, trebalo bi da zahtevaju odobrenje Prištine", predlaže Server.

Dodaje da koordinacija među opštinama sa srpskom većinom takođe treba da uzme u obzir potrebe njihovih suseda u opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom, te da jedan od uslova može biti aktivno učešće Srba u već postojećoj Asocijaciji kosovskih opština.

Na kraju zaključuje da vlada Kosova treba da iznese sopstveni predlog za ZSO, a Kurti da prihvati taj izazov osmišljavajući strukturu koja ispunjava kosovske ustavne i druge zahteve, dok bi uloga Srbije u srpskim većinskim zajednicama bila transparentnija, ali i da traži da se u Srbiji stvori takva struktura za većinske albanske zajednice.

"Ništa što je osmišljeno u Prištini verovatno neće zadovoljiti Beograd, ali bi barem zadovoljilo Amerikance, da je, u kontekstu priznanja, Kurti spreman da krene napred u vezi sa ZSO. To bi stavilo loptu u polje Srbije, gde joj je i mesto", zaključio je Server.