Server: Kosovo postiglo mnogo za 12 godina postojanja

Danijel Server
Izvor: Tanjug

Nema mnogo zemalja koje su postigle više tokom 12 godina postojanja, kaže povodom godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova Danijel Server, profesor vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins. On je u razgovoru za Glas Amerike, ukazao da se ni za jednu državu ne može reći da je u potpunosti stabilna i dodao da je na Kosovu nedavno formirana nova demokratska vlast koja je zasnovana na rezultatima slobodnih izbora.

“Mediji na Kosovu su uglavnom slobodni. Ustavni sud neprekidno demonstrira samostalnost u odnosu na ostale grane vlasti. Civilni sektor je razvijen, kao uostalom, i opozicija. Zabeležen je rast u ekonomskoj sferi – imajući u vidu slabiji napredak na području Evropske unije“, smatra američki stručnjak za Balkan.

Danijel Server detektuje korupciju kao jedan od najvećih problema savremenog Kosova, s kojim se, kako kaže, muče i ostale države Zapadnog Balkana.

„Netransparentne državne nabavke i nepotizam deluju kao najveći problemi kosovskog društva. Očekujem da se nove kosovske vlasti tim problemima posvete na najbolji način – kako bi eliminisale privilegije koje su uveli njihovi prethodnici dok su bili na državnim funkcijama. Takođe, Kosovo se suočava sa aktivnim nastojanjima podrivanja institucija i ustrojstva što sprovodi njegov veći i moćniji sused - Srbija. Kampanja koju vodi, čija je svrha povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, kao i nastojanje da održava političku kontrolu nad Srbima koji žive na teritoriji Kosova, predstavljaju ozbiljne prepreke“, kaže Server.

Server ističe da je prilično neizvesno da li će ove godine Kosovo postati član neke od najvažnijih međunarodnih organizacija, imajući u vidu protivljenje Srbije i Rusije.

"Pitanje članstva u Interpolu i UNESKO može biti rešeno za jedan sat – ukoliko se Srbija saglasi. Mislim da bi to trebalo i da učini. Kada je reč o Ujedinjenim nacijama to je mnogo teže pitanje jer će, potpuno nezavisno od Beograda, Moskva to skupo pokušati da naplati od Vašingtona. Što Vašington neće želeti da učini", kaže Server.

Po njegovim rečima, Tači daje sve od sebe da ostane u igri.

"Jedan od pokazatelja je i uloga koju je imao u zaključenju pisma o namerama o uspostavljanju aviolinije, čemu je posredovao ambasador Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine. Međutim, Ustavni sud Kosova doneo je odluku da su pregovori sa Beogradom odgovornost kosovske vlade. A ne parlamenta ili predsednika. Ovo je poslednja godina koju će Tači provesti na funkciji predsednika i to u kohabitaciji sa svojim žestokim političkim protivnicima. Nije u poziciji na kojoj bi mu trebalo pozavideti", smatra Server.

Glas Amerike podseća da je Kosovo postalo nezavisno pošto je parlament 17. februara 2008. godine usvojio Deklaraciju o nezavisnosti, čime je formalno prestalo da bude u sastavu Srbije, kao njena pokrajina pretežno naseljena građanima albanske nacionalnosti.

Osam meseci pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, Srbija je oktobra 2008. dovodeći u pitanje legalnost te odluke, zatražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti. Sud je odlučio da kosovskom deklaracijom nisu narušeni principi međunarodnog prava.

To je bio uvod u inicijativu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o pokretanju dijaloga između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, kojim bi posredovala Evropska unija. Razgovora koji su trenutno u zapećku, a njihov nastavak očekuju međunarodni partneri Kosova i Srbije.

Neke od najvećih država priznale su nezavisnost Kosova, poput Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Nemačke i Francuske, odmah po proglašenju 2008. ili prvim godinama posle toga. Međutim, ne postoji tačan javan podatak o ukupnom broju država koje su to učinile. Na Kosovu se spekuliše o brojci od 115 država, dok vlasti Srbije koje vode kampanju povlačenja priznanja, tvrde da se radi između 95 ili 96 zemalja, navodi Glas Amerike.

Pet članica Evropske unije: Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija su među onima koje ne priznaju kosovsku nezavisnost, a kada je reč o velikim državama sveta, među njima su Rusija, Kina, Brazil i Indija.