Simonović: Radikalni islam suzbijen na Kosovu, ali niko ne može isključiti incidente

Ukoliko se posle napada Hamasa na Izrael konflikt u Pojasu Gaze proširi, ne može se isključiti opasnost od radikalnog islamizma i na Kosovu, smatra Srđan Simonović iz NVO „Humani centar“ iz Severne Mitrovice.

Simonović je za Kosovo onlajn rekao da je bezbedonosni sistem na Kosovu kontrolisan od strane zapadnih službi, što, po njegovom mišljenju, sprečava pojavu islamskih radikalnih grupa u nekom većem broju, ali i dodaje da niko ne može garantovati da opasnosti ne postoje.

 „Albanska zajednica na Kosovu ispoveda sunitski islam grupe hanafi, koja nije toliko radikalna. U stvari, takva grupa je identična u Palestini. Taj radikalni islam je u proteklom periodu dosta dobro suzbijen na teritoriji Kosova i Metohije. Igrom slučaja, to je i zbog toga što je bezbednosni sistem na Kosovu kontrolisan od strane zapadnih službi, pa bih rekao da je pod njihovim "kišobranom", što u svakom slučaju sprečava pojavu islamskih radikalnih  grupa u nekom većem broju. Ali, niko se ne bi mogao usuditi da garantuje da sporadičnih incidenata neće biti", smatra on.

Podseća da je Kosovo oblast koja je u procentima, najviše dala boraca u ISIS-u - više od 400 boraca.

"Bilo je dosta ljudi koji su se vratili. Mislim da je kosovska vlada prilično dobro radila sa tim ljudima, i mnogi od njih su osuđeni na duge zatvorske kazne. Bio je i neki proces reintegracije koji je bio nadgledan od strane zapadnih faktora. Ono što ja mislim da postoji, to je rizik ako se konflikt u Gazi proširi i ako bude obuhvatio Iran, Siriju, Liban. Ako zahvati neku veći deo onda postoji neka opasnost da se može i ovde javiti“, kaže Simonović.

Govoreći o ekstremnim organizacijama koje deluju na Kosovu i regrutuju ljude, Simonović ističe da su postojale ranije, dok su u poslednje dve godine podaci o tome poprilično šturi zbog toga što je, kako kaže, operacija u Siriji završena, a ISIS više ne zauzima glavno mesto jer je potisnut.

„Još imamo selafista, koji su kao hanafi i vehabije, jedan pravac sunita. Ima ih dosta koncentrisanih u Prištini i možemo videti jednu agresivnu politiku Saudijske Arabije čija je dominantna religija vehabizam, i vidimo da se insistira na izgradnju dosta džamija na Kosovu. Koliko sam, upoznat, na Kosovu ima više od 600 džamija, od kojih je polovina finansirana novcem iz Saudijske Arabije, propagirajući pokret vehabizma, koji zagovaraju onaj izvorni radikalni islam, ali su poprilično agresivni u svojim nastupima i vrbovanju“, navodi Simonović.

Komentarišući najavu kosovskog muftije Naima Trnave da će na Kosovu biti izgrađeno još 1.000 džamija, on kaže da nije siguran da će do toga doći, jer Kosovo žudi za nekim identitetom koji još nema.

„Nisam siguran da će oni graditi religijski identitet i da će graditi nešto što je u suprotnosti sekularnosti, iako su imali onog čuvenog imama Krasnićija, koji je čak osuđen i bio je jedan od najvećih regrutera. Imamo i Ljavdrima Muhadžirija – 'krvnika iz Kačanika', koji je poginuo direktno  u borbama na Bliskom Istoku i predvodio jedinicu sastavljenu od ljudi sa Kosova, ali i drugih iz Evrope. Nisam siguran da će to biti nekog velikog obima, ali pokušaja naravno da će biti. Izgradiće se možda još neke džamije ali ne 1.000, to je više nego jasno“, rekao je Simonović.