Šljuka: Insistiranje na mirovnom sporazumu Kosova i Srbije odvlačenje pažnje od problema

Aleksandar Šljuka iz NVO „Nova društvena inicijativa“ ocenjuje da je potenciranje teme postizanja mirovnog sporazuma kojim bi se Srbija i Kosovo obavezali da se neće napadati samo još jedan od pokušaja kosovskih vlasti da odvuku pažnju od aktuelnih problema.

Ovo pitanje je prošle nedelje potegao ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci, prema kome bi ovakav dogovor trebalo da postane jedna od tačaka o kojima treba razgovarati pre nego što se počne sa donošenjem odluka o drugim pitanjima u okviru dijaloga.

“Ovo je nametanje još jedne teme od strane kosovskih vlasti, teme koja suštinski nije u fokusu i koja nije spominjana od strane međunarodnih aktera. Predlog koji je Maćedonci izneo u stvari podrazumeva da se potpiše mirovni sporazum kojim bi se Srbija i Kosovo obavezali da se neće napadati, međutim, takav sporazum delimično već imamo. Ukoliko pogledamo član 3 Sporazuma o putu ka normalizaciji, u njemu stoji da se prema principima Povelje Ujedinjenih nacija obe strane obavezuju na to da će svoje sporove rešavati mirnim putem i da neće upotrebljavati silu. Naravno, moramo priznati da se taj sporazum ne poštuje i da nije počeo da se primenjuje, ali takva odredba efektivno postoji. Zbog toga mislim da je insistiranje na novom međunarodnom, mirovnom sporazumu samo odvlačenje pažnje od aktuelnih problema”, kaže Šljuka za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, u sličnom maniru mogu da se čitaju poruke koje su mogle da se čuju o tužbi Kosova protiv Srbije, kao i zahtev da se potpiše Ohridski sporazum.

“Uvek imamo neki zahtev više, koji nije pominjan ranije, a koji suštinski ne menja stvari i koji je usmeren na to da se odgodi primena stvari koje Kosovo treba da ispuni, tako da ovom pitanju ne bih pridavao neki veći značaj. Ono nema suštinski značaj, ali je dovoljno da odvuče pažnju od bitnih problema. Takav sporazum ne bi doneo ništa novo, a na kraju krajeva, ne bi mogao da garantuje nenapadanje. Ono što su jasne garancije za nenapadanje su situacije na terenu. Znamo da je Nato prisutan na Kosovu, da ovde ima svoje baze i od strane Nato zemalja se stalno ističe da je to dovoljna garancija da Srbija neće napadati Kosovo. A, sporazum kao sporazum neće garantovati mnogo toga. Postojali su sporazumi i između Rusije i Ukrajine, pa smo videli da je Rusija napala Ukrajinu. Dakle, ono što je bitno je poverenje između strana. Evo i sada u slučaju Fatona Hajrizija i svega onog što se dešavalo u Srbiji vidimo podeljene narative i da se opet zaoštravaju odnosi između dve strane. Suštinski je važno poverenje između strana, a ne sporazum kao takav”, smatra Šljuka.