Šljuka: Na severu Kosova stvoren institucionalni vakuum, ne verujem u vraćanje na status quo ante

Saradnik NVO "Nova društvena inicijativa" Aleksandar Šljuka, komentarišući mesec dana od zauzimanja srpskih opština na severu Kosova, istakao je da ne veruje u vraćanje na status quo ante bez obzira što su zatvorene mimo svih dogovora u Briselu čime je stvoren institucionalni vakuum.

„Ne verujem da će doći do promena u smislu da sada napuste te prostorije pripadnici Kosovske policije ili kosovske administracije koji su se tu uselili, da će oni jednostavno osloboditi i da će se stanje vratiti na status quo ante, da upotrebim reči predsednika. Videli smo da se to nije desilo i u nekim prethodnim slučajevima i ne vidim zašto bi ovaj slučaj bio drugačiji. Isto tako nisam video ni odlučan odgovor međunarodne zajednice. Videli smo tih par saopštenja kao što je bilo u prethodnom periodu, ali suštinski nismo videli odlučan odgovor koji bi naterao Vladu Kosova da razmotri te svoje akcije i da ih možda, učini reverzibilnim“, izjavio je Šljuka za Kosovo onlajn.

Naglašava da vlasti u Prištini potenciraju da su na severu Kosova zatvorili "pararelne i nelegalne institucije", što je, ističe iz njihovog ugla samo delimično tačno, ali da ne odražava pravu sliku ni kada je reč o njihovom karakteru ni o njihovoj važnosti.

„Već izvesno vreme kruže dve zablude koje treba razbiti zbog šire javnosti o važnosti i karakteru institucija koje su ugašene da je ovo što se radi neprimereno, da je reč o unilateralnim akcijama koje nisu u skladu sa dogovorima iz dijaloga i da su suštinski na štetu građana Srbije na Kosovu“, ističe Šljuka.

Podseća da je mehanizam Zajednice opština sa većinskim sprskim stanovništvom trebalo da prevede sve te institucije u kosovski sistem, ali da je taj proces trebalo da prođe kroz „mirnu i glatku tranziciju“.

Naglašava da bi se problem rešio i formiranjem medijatoskog tela koje bi bilo prelazno rešenje.

„Postoji legalan način da se te navodno nelegalne institucije prevedu u kosovski sistem, što znači da ovo ne može biti posmatrano kao jedno puko i stopostotno uspostavljanje reda i zakona, kako to žele da napomenu vlasti iz Prištine“, kaže Šljuka.

Dodaje da je druga zabluda koja se proizvodi da građani severa gašenjem ovih institucija ništa nisu izgubili.

Ističe da je njihovim ukidanje zapravo nastao institucionalni vakuum.

„Mi sad imamo jedan institucionalni vakuum kada su te institucije ugašene. Građani jednostavno nemaju alternativu u kosovskom sistemu za dobijanje usluga koje su pružale te institucije. To znači da te institucije ne mogu biti paralelne jer one jednostavno nemaju svoj pandan u kosovskom sistemu“, ističe Šljuka.

Smatra da je premijer Aljbin Kurti na ovaj način želeo da pošalje poruku da ima vlast na terenu koju niko ne može da mu ospori.

Naglašava da je problem u tome što sada to niko ni iz međunarodne zajednice ne želi da mu ospori.

„U redu, Beograd jednostavno nema načine kako bi to uradio, što je jasno. Međunarodna zajednica ima načine. Mi smo videli neke od načina. Prošle godine kada su uvedene neke mere koje su i dalje na snazi, ali kao što smo isto videli, te mere nisu sprečile vlast u Prištini da nastavi sa svojim unilateralnim i eskalatornim akcijama ovde na severu, tako da one jednostavno nisu bile dovoljne“, kaže Šljuka.

Dodaje da ukoliko međunarodna zajednica želi da zaustavi jednostane akcije tada pre svega EU, a zatim i SAD moraju da imaju odlučniji pristup.

Problem je, podseća Šljuka, što su SAD trenutno u turbulencijama oko predsedničkih izbora i niko od njih i ne očekuje da se bave ovim pitanjima. Slično je kaže i sa EU zbog čega ocenjuje da će rešenje jednostranih poteza Prištine biti ostavljeno tek za posle izbora na Kosovu, odosno za proleće sledeće godine.

Ističe još jedan bitan momenat - paradoks u koji je upala međunarodna zajednica, a posebno zemlje Kvinte.

S jedne strane, objašnjava, postoji dijalog Beograda i Prištine, a s druge strane činjenica da je većina učesnika u tom dijalogu iz zemalja Kvinte priznalo nezavisnost Kosova i ne mogu da im kažu da nisu u pravu što uspostavljaju „red i zakon na severu“ uključujući i gašenje institucija.

„Ali one isto tako moraju da uzmemo obzir da su one angažovene u okviru dijaloga i da postoje modaliteti kako da se to učini posredstvom, dakle, mehanizama, na primer Zajednica opšina sa srpskom većinom. Tako da su oni rastrzani u tom jednom paradoksu. Mislim da je od početka bio pogrešan pristup i da sada plaćaju cenu jer ne mogu da udovolje svim stranama, a  evo, kao što vidimo, situacija na terenu se pogošava“, zaključuje Šljuka.