Šljuka: Odluke koje pogađaju srpsku zajednicu ne mogu se sakriti populističkim obraćanjem Kurtija

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka mišljenja je da je obraćanje srpskoj zajednici Aljbina Kurtija, premijera Kosova u tehničkom mandatu, u kojem je poručio da sa Srbima želi što bolju saradnju, bilo populističko, kao i da odluke kosovskih vlasti koje pogađaju srpsku zajednicu ne mogu da se sakriju iza deklarativnih obraćanja.

Prema oceni Šljuke, Kurti je ovim obraćanjem pokušao sebe da predstavi kao donosioca odluka koji je spreman da sarađuje sa svima, čime je želeo da sebe opravda pred međunarodnom zajednicom.

Ipak, prema ubeđenju našeg sagovornika, zainteresovani akteri iz međunarodne zajednice svesni su svih negativnih odluka koje je donosila Kurtijeva vlada, koje su i sami osuđivali nebrojeno puta i njih ovakvo obraćanje Kurtija ne može da zavara. 

„Ovo obraćanje može, i vidim da je uspelo, da zavara neke koji nisu dobro upoznati sa situacijom i Kurti verovatno to koristi, da pošalje poruke upravo tim slojevima i takvim akterima koji ne znaju za sve one problematične odluke koje su donesene i koje su implementirane u prethodne dve, tri, četiri godine, a koje su se negativno odrazile na srpsku zajednicu“, izjavio je Šljuka za Kosovo onlajn. 

On dodaje i da je Kurti u video poruci sebe pokušao da predstavi kao donosioca odluka koji poštuje Ustav i zakone Kosova, ali naglašava da iako su iz perspektive Vlade Kosova neke odluke ponekad bile u skladu sa Ustavom i zakonima da su one bile protivne odlukama u kontekstu dijaloga i da su negativno uticale na srpsku zajednicu, na šta su svi upućeni ukazivali mnogo puta.

„Bar kada je u pitanju srpska zajednica, on ovim obraćanjem nije uspeo da prevari ljude. Oni su svesni svega što se dešava - da usled njegovih odluka i odluka kosovskih vlasti, sada, na primer, nema srpske robe na rafovima prodavnica u meri u kojoj je bila, da ljudi da bi podigli plate i penzije moraju da idu na primer u Rašku da ili u neke druge gradove u Srbiji, jer to ne mogu da učine ovde, a i ove nove odluke koje se tiču prebivališta, boravišta i upravljanja vozilima, sve je to nešto će pogoditi srpsku zajednicu. Kurti u očima srpske zajednice ne može da se sakrije iza ovakvih deklarativnih populističkih obraćanja“, ističe Šljuka. 

Kurtijevo obraćanje, kaže on, u nekom smislu može da se tumači i kao marketinški trik, kojim je težio da sebe predstavi kao lidera spremnog čak i na ustupke, saradnju i dijalog iako je dobro poznato da u prethodne četiri godine od kada je na vlasti, suštinski dijalog, konsultacije i razgovor sa srpskom zajednicom nikada nije otpočet mada ga je upravo on najavljivao kao jedan od planova svoje vlade. 

Reči Kurtija o prosveti i zdravstvu, kako smatra naš sagovornik, treba tumačiti dosta ozbiljno, iako ne veruje da će doći do nasilnog zatvaranja institucija iz ovh sektora kao što je to bilo u slučaju nekih drugih u proteklih godinu i po.

„Imamo i meru koja je nedavno doneta u kontekstu prijave boravišta, a koja će posredno uticati na Univerzitet s obzirom da dosta studenata dolazi iz gradova u Srbiji i nemaju svoje boravište ili prebivalište ovde na Kosovu. Za njih to može da bude problem s obzirom da će kosovske institucije u kontekstu prijave boravišta tražiti, na primer, da postoji neki dokaz o tome da oni studiraju ovde na Univerzitetu, ali se traži da to bude dokaz od institucije koja je akreditovana u kosovskom sistemu, što je naravno nemoguće, jer znamo da i Univerzitet i zdravstvene ustanove deluju u okviru sistema Republike Srbije, a ne u okviru sistema Kosova“, upozorava Šljuka. 

Isto će, objašnjava, važiti i za profesore koji dolaze iz nekih mesta u Srbiji, iz Beograda ili drugih gradova i koji su, osim toga što predaju na fakultetu, a posebno oni na Medicinskom, privremeno ili po nekoj vrsti ugovora, zaposleni u Kliničkom bolničkom centru u Severnoj Mitrovici ili u Gračanici.

„To je već jedan indirektan udarac ukoliko oni ne budu mogli da se ovde prijave, kao i sama činjenica da im se znatno otežava prijavljivanje boravka, odnosno prebivališta. To ukazuje da su se već neke mere načinile u kontekstu otežavanja funkcionisanja zdravstvenog i prosvetnog sistema Republike Srbije koji deluje na Kosovu. Tako da mislim da će se nastaviti sa tim perfidnim, indirektnim pritiscima na ova dva vitalna sistema za Srbe na Kosovu, ali i naravno i za sve druge zajednice koje uživaju njihove usluge i da će na taj način biti pokušano da se njihov rad onemogući na teritoriji Kosova“, zaključuje Šljuka.

Kurti se, podsetimo, 18. septembra obratio Srbima na Kosovu video porukom u kojoj je između ostalog rekao da želi što bolju saradnju sa srpskom zajednicom i da dualizam zdrastvenog i obrazovnog sistema nije održiv, već da je potrebna inkorporacija, koju „ne želi da uradi“ protiv ili bez Srba.