Šljuka: Novi specijalni izaslanik EU neće promeniti tok dijaloga, njegova uloga ograničena

Saradnik NVO „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka kaže za Kosovo onlajn da sam izbor novog specijalnog izaslanika EU za dijalog između Beograda i Prištine neće biti presudan za tok pregovora jer je njegova uloga unutar EU vrlo ograničena.

Šljuka podseća da se u početku spekulisalo imenima trojice kandidata za naslednika Miroslava Lajčaka.

„To su bili Danac Peter Sorensen, Finac Peka Havisto i Borut Pahor iz Slovenije. Međutim, sada znamo da je, tako da kažemo, knjiga spala na jedno slovo, a to je Danac Sorensen“, objašnjava naš sagovornik.

Ističe i da će novi specijalni izaslanik verovatno biti fokusiran isključivo na Kosovo, a ne na širi zapadnobalkanski region.

„Ono što je negde značajno kod izbora novog specijalnog izaslanika, pre svega jeste taj aspekt da će on sad verovatno biti specijalni izaslanik samo za Kosovo, a ne za čitav region Zapadnog Balkana. Mislim da je to pre svega zato što EU sada želi da koncentriše njegov posao isključivo na dijalog i da se on bavi samo time jer smo videli da dijalog ima velikih problema poslednjih nekoliko godina“, rekao je on.

Podseća da se spekulisalo i da bi visoka predstavnica EU Kaja Kalas mogla preuzeti direktnu kontrolu nad dijalogom, ali da se to, kako se čini, neće dogoditi.

„Meni je to bio signal da bi, usled svih ovih kriza, neko odlučnije vođenje dijaloga bilo neophodno i da bi to možda bilo rešenje. Sada vidimo da je Evropska unija odustala od tog pristupa, verovatno zato što oni veruju da postoje mnogi drugi značajniji problemi“, objasnio je Šljuka.

Veruje da sam izbor Sorensena, kao ni bilo kojeg drugog izaslanika, neće drastično promeniti tok dijaloga, s obzirom na to da je uloga specijalnog izaslanika unutar EU vrlo ograničena.

„Njegova uloga, njegov mandat ne nosi neku veliku autonomiju u radu, dakle on ne može da odlučuje o tim nekim stvarima, a da se ne konsultuje sa svim relevantnim činjenicima u okviru Evropske unije. Evropska unija je izuzetno kompleksna organizacija, tu imamo različite aktere, od Evropske komisije do Evropskog saveta. Tu ima puno različitih interesa i jednostavno je nemoguće očekivati da će pojedinac, makar on bio i najbolji na svetu, uspeti da sam reši ovakvu krizu“, rekao je analitičar.

Ocenjuje da će jedan od ključnih faktora za napredak dijaloga biti i angažman Sjedinjenih Američkih Država.

„Mi ne znamo da li će Evropska unija i taj četvrti model dijaloga koji je sada na snazi imati podršku Amerike, odnosno nove administracije u Americi i da li će oni možda pokušati da opet pokrenu taj neki drugi kolosek i iznađu neko rešenje van ovog sadašnjeg toka“, rekao je Šljuka, naglašavajući da je angažman SAD-a od ključne važnosti.

Smatra da neće biti nikakvih značajnih pomaka i bez odlučujuće političke volje Beograda i Prištine.

„Politička volja za iznalaženje rešenja se neće sama od sebe stvoriti. Ukoliko spoljašnji akteri ne pritisnu strane da dođu do nekog kompromisa i da promene svoje pozicije, to se neće desiti samo od sebe i na to sam Sorensen verovatno neće moći da utiče, već će biti potrebna jedna šira, dakle, koalicija koja će stati iza takvog jednog pristupa“, zaključio je on.

Kada je reč o Sorensenu i njegovom poreklu, Šljuka smatra da to neće nužno značiti da će on biti naklonjeniji Prištini.

 „Ako gledamo iz aspekta da dolazi iz zemlje priznavača, može se reći da će on biti više naklonjen Kosovu. Međutim, ono što je sada zanimljivo jeste upravo pozicija Danske i sada ovaj aktuelni spor oko Grenlanda koji će potencijalno imati sa Amerikom i to samo pitanje teritorijalnog integriteta koje se ponovo nameće“, naglasio je analitičar.

Dodaje da Danska usled ove situacije može promeniti svoj pristup u odnosu na Kosovo.

„Ne mislim da će otpriznati Kosovo, ali verujem da to što Sorensen dolazi iz zemlje priznavača, samo po sebi neće značiti da će on biti naklonjen Kosovu. Na kraju krajeva, niko od njih ne bi trebalo da bude naklonjen jednoj ili drugoj strani“, naglasio je Šljuka.