Spahiu: Obim autonomije Srba neće biti kao u RS, Janjić: Kosovo mora dobiti i druga prizanja, osim onog od Srbije

Profesor političkih nauka u Prištini Nedžmedin Spahiu ocenio je večeras da su rezultati pregovora Srbije i Kosova nakon 12 godina – premali, dok Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose kaže da je pitanje da li će Srbija priznati Kosovo važno, ali previše pojednostavljeno, jer su Kosovu, osim priznanja Srbije, potrebna i druga priznanja.

Gostujući u emisiji “Otvoreni studio” na sarajevskoj TV Hajat, Spahiu je rekao da je autonomija Srba na Kosovu, za koju bi zauzvrat usledilo priznanje Srbije, zacrtana i u Athisarijevom planu, ali da je, budući da je bilo određeno da to bude autonomija u oblasti zdravstva, kulture, obrazovanja, ispalo da to nije dovoljno da bi Srbija priznala Kosovo.

“Ipak su saveznici Kosova, Zapad i Evropa pristali da Kosovo ide dalje ka tom kompromisu kako bi dobilo priznanje. Postojao je dug period tehničkih razgovora, kako bi se podgrejala ta atmosfera, u kojoj bi se došlo do nekog dogovora. Ali, prošlo je 12 godina od kada je napravljen prvi dogovor. Rezultati su premali. Nisu zanemarljivi, ali su daleko od očekivanih”, rekao je Spahiu.

Ocenjuje i da je, sada, nakon rata u Ukrajini, i pošto je Zapad unificiran, došlo do većeg pritiska na Srbiju pa shodno tome i na Kosovo - da Kosovo napravi zajednicu opština sa srpskom većinom, a da dobije priznanje Srbije.

“U francusko-nemačkom planu izostaju reči ‘priznanje nezavisnosti’ i ‘autonomija’ i ‘zajednica opština sa srpskom većinom’, ali se to podrazumeva. Kada se govori o priznanju nacionlanih simbola Kosova, to je ‘de fakto’ i ‘de jure’ priznanje Kosova” rekao je Spahiu.

Takođe, ukazuje i da reč suverenitet nedostaje u tom tekstu, ali se i ona podrazumeva, jer se kaže da strane neće pretendovati da predstavljaju drugu stranu na međunarodnom planu, pa je i to, kaže, priznanje Kosova, i ‘de jure’ i ‘de fakto’.

“Još uvek se ne zna i što se treba dogovoriti, jeste obim autonomije Srba na Kosovu. Amerikanci kažu da to neće biti obim Republike Srpske u BiH”, rekao je Spahiu.

Janjić je, na pitanje hoće li Srbija priznati Kosovo, a zauzvrat dobiti Zajednicu srpskih opština, odgovorio da je to važno političko pitanje, ali da predstavlja pojednostavljivanje problema, jer pored priznanja Srbije, Kosovo mora da dobije i druga priznanja.

“Iluzija je, i to je američka administracija shvatila, još 2016, 2017. godine, da se od Srbije može dobiti zvanično priznanje Kosova, za ZSO. To su političke, ideološke iluzije”, rekao je Janjić.

Dodao je da se u svim sporazumima od 2013. godine radi o procesu normalizacije.

“Ovaj papir je platforma za povratak na dijalog, koji je zamro u punoj normalizaciji. Očekuje se da se na kraju pune normalizacije razreši i pitanje prizanje Kosova od Srbije. Ali, to je samo jedno proznanje, a Kosovo mora da prođe priznanje od svih zemalja EU, ne samo za članstvo u Uniji. A, tu je važno pitanje statusa svih manjina, posebno srpske”, rekao je Janjić.

On je naveo i da sporazum do sada “rodio” Zajednicu srpskih opština, zamišljenu kao mehanizam decentralizacije vlasti.

“A, političari ekstremno nacionalističke struje, poput Tomislava Nikolića, videli su tu buduću RS. Objektivno, kada pogledamo potpisano, to se odnosi na četiri opštine na severu, dok druge opštine mou da se priključe”, rekao je Janjić.

On smatra i da bi početak razgovora o nacrtu Statura ZSO, bio dovoljan da se predstavnici Srba vrate u institucije na Kosovu.

”Verujem, kada se na kraju spoji cela priča, predlog i sporazum o ZSO, da ćemo dobiti verovatno promenu imena, i nešto što je jače, ali suštinski isto što imaju Albanci u Srbiji. Ali, da bi se to uradilo, potrebne su i ozbiljne reforme u Srbiji. Da se Srbija vrati na izvorno tumačenje manjinske samouprave”, rekao je Janjić.