Srbi na severu Kosova najviše veruju SPC i Kforu, a plaše se Kurtijeve represije

Nalazi Demostatovih fokus grupa, između ostalog, pokazuju da Srbi na severu Kosova imaju najveće poverenje u Srpsku pravoslavnu crkvu, odnosno u Eparhiju raško-prizrensku, dok se najviše boje terora institucija u Prištini. 

Na sajtu Demostata navedeno je da je detektovana spremnost kosovskih Srba na oružani otpor Prištini, radi zaštite lične bezbednosti, "u cilju odbrane svojih života i domova".

Prisutnost različitih vrsta straha - strah od neizvesnosti, strah od represije Prištine, strah od kosovskih snaga bezbednosti, strah od izbijanja oružanog sukoba, uključujući rat, glavni je nalaz Demostatovih fokus grupa koje su organizovali nakon događaja u Banjskoj 24. septembra, kada je stradao policajac albanske nacionalnosti i trojica Srba. 

Kako navode iz Demostata, glavni cilj im je bio da istraže socijalne nade i strahove među Srbima koji žive na severu Kosova.

"Strah kod ljudi je ono što je prvo uočeno, jer mnogi nisu želeli da učestvuju u Demostatovim fokus grupama, pa smo se suočili sa velikim problemom da nađemo učesnike za ispitivanje javnog mnjenja. Pored pomenutih nalaza, detektovali smo i činjenicu da se određeni broj ljudi plaši predstavnika Srpske liste, što je bio i jedan od razloga zbog kojeg smo teško uspeli da nađemo sagovornike", navode u Demostatu.

Uporedo sa veoma izraženim strahovanjima kod ispitanika, iz Demostata navode da je uočeno i nepoverenje.

"Visok stepen nepoverenja odnosi se pre svega na institucije Prištine, u najvećoj meri na vladu predvođenu Aljbinom Kurtijem, kao i na nelegitimne lokalne administracije koje su izabrane nakon nelegitimnih izbora na severu KiM (na tim izborima, podsetimo, Srbi nisu učestvovali, jer Priština uporno odbija da formira Zajednicu srpskih opština, što je obaveza još iz Briselskog sporazuma, potpisanog 2013.). Prisutan je, takođe, visok stepen nepoverenja u kosovsku policijsku službu (KPS). Istovremeno, detektovali smo i trend smanjenja stepena poverenja i u institucije Srbije (u zvanični Beorad), nakon što su Srbi iz severnog dela KiM napustili lokalne institucije, a ta "erozija poverenja" naročito je intenzivirana posle tragičnih događaja u Banjskoj", navedno je.

Kako ističu iz Demostata kada je reč o poverenju, srpska zajednica na Kosovu najviše veruje Kforu.

"S druge strane, kada je reč o poverenju, naše fokus grupe pokazale su da srpska zajednica na Kosovu najviše veruje Kforu, što smo, podsetimo i nedavno objavili (https://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/srbi-sa-severa-kosova-najvise-v…). Kako objašnjavaju ispitanici, smatra se da ova misija može da obezbedi sigurnost i bezbednost, a to se, pre svega, odnosi na zaštitu od represije Prištine. Takođe, Srbi sa KiM imaju i veliko poverenje u Eparhiju raško-prizrensku", pokazuje istraživanje.

Demostat je u svojim istraživanjima obavljenim na nivou centralne Srbije pronalazio da ne postoji volja građana da učestvuju u ratu za Kosovo. 

"Ilustracije radi, nedavno smo istraživali koje to probleme građani percipiraju kao najveće kada je reč o njima lično, i detektovali smo da su to pitanja koja se tiču ličnog standarda, dok se Kosovo kod mnogih ispitanika percipira kao najveći problem države Srbije. Međutim, kod Srba koji žive na severu KiM pronašli smo visoku spremnost na oružani otpor Prištini, radi zaštite lične bezbednosti "u cilju odbrane svojih života i domova", što je primetno ne samo kod mlađih ljudi, već i kod starijih Srba koji žive na tom području", navode na sajtu Demostata. 

Kako ističu, uzroke treba tražiti u sledećim činjenicama:

"Nelegitimna lokalna vlast koja je formirana nakon nelegitimnih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova. Za postojanje nelegitimne lokalne vlasti na severu Kosova odgovorni su i Priština i Srbi koji nisu učestvovali na lokalnim izborima, ali i Beograd koji je inicirao izlazak Srba iz institucija, čime je stvoren svojevrsni interegnum.
Represivno ponašanje Prištine koje traje duže vreme, ali je pojačano nakon izlaska Srba iz institucija. Glavni uzrok je konstantno odbijanje Prištine da formira Zajednicu srpskih opština, čime bi se Srbima omogućila neka vrsta autonomije, koja je predviđena svim sporazumima i dokumentima, od Ahtisarijevog sporazuma do Ohridskog sporazuma."