Sretenović: Tokom posete Makrona treba ukazati na identitetski značaj pitanja Kosova za Srbiju

Tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji francuskoj strani može da se sugeriše koliki je značaj zaštite kulturnog srpskog nasleđa na teritoriji južne srpske pokrajine i koliki je identitetski značaj za Srbiju i njene građane pitanje Kosova, kao i na to koliko međunarodna zajednica često krši proklamovane principe zarad određenih političkih interesa kada podržava nezavisnost Kosova, kaže za Kosovo onlajn istoričar Stanislav Sretenović.

Kako napominje, ne treba gajiti iluzije da će ova poseta Makrona Srbiji promeniti generalni stav Francuske prema pitanju Kosova.

“Francuskoj strani svakako treba ukazati na duple standarde gde se negde podržava nezavisnost samoproglašene pokrajine kao u srpskom slučaju, a negde se ne podržava kao u ukrajinskom slučaju. To su sve argumenti koji mogu da se kažu i verujem da će srpska diplomatija to učiniti. To neće promeniti generalni francuski stav, ali Srbija možda može da računa na više razumevanja francuske strane za svoj stav u Unesku i u Savetu Evrope. Verovatno može da se utiče na francusku stranu barem da čuje srpski argument u segmentu kulture, istorijskog značaja Kosova za Srbiju i identitetskog značaja Kosova za Srbiju i da tu možda dobije francusku podršku zajedno sa drugim latinskim zemljama Evropske unije, Italijom i Španijom, za srpski stav u Unesku i u Savetu Evrope”, ističe Sretenović.

Treba insistirati, kako kaže, i na konkretnim situacijama, da se srpski narod na Kosovu zaštiti, da nema više hapšenja Srba zbog političkih stavova i da se rešavaju konkretna pitanja na dobrobit svih građana.

“Sa srpske strane verovatno će se insistirati na realizaciji onoga što je dogovoreno, a to bi trebalo da počne sa formiranjem Zajednice srpskih opština”, kaže Sretenović, koji podseća da Makron dolazi u svoju drugu posetu Srbiji u pet godina, što pokazuje da on Srbiju gleda kao ravnopravnog partnera.

On kaže da je ova poseta jedna u nizu susreta koje su predsednik Makron i predsednik Vučić imali u poslednje vreme.

“Predsednik Makron i predsednik Vučić su izgradili lično prijateljstvo koje u međunarodnim odnosima danas puno znači. Takođe, poseta francuskog predsednika dolazi u kontekstu dobrih, uzlaznih francusko-srpskih bilateralnih odnosa, naslanja se na viševekovnu tradiciju dobrih francusko-srpskih odnosa. Dolazi i na 110. godišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata u kojoj su Francuska i Srbija potvrdile svoje savezništvo i izvele pobedu 1918. godine zajedničkim snagama”, navodi Sretenović.  

Ekonomija će, kako veruje, preovladavati u razgovorima tokom posete Makrona i navodi da Francuska danas zapošljava oko 12.000 srpskih radnika u svojim firmama u Srbiji.

“Naravno da može i bolje, druge evropske zemlje, posebno Nemačka, zapošljavaju znatno više srpskih radnika. Ali ova tendencija je uzlazna. Francuske investicije su prešle milijardu evra, kreću se oko 1,3 milijardi evra i to treba nastaviti. Francuske investicije su u poslednje vreme imale neka pitanja koje će dva predsednika svakako rešavati, kao što je pitanje Aerodroma Nikola Tesla koje je imalo uspone i padove. Videćemo da će se to rešiti postavljanjem jedne ploče na aerodromu od strane dva predsednika. Verovatno će se razgovarati i o beogradskom metrou koji podrazumeva i neke kineske investicije, a francuska strana je veoma oprezna prema kineskom kapitalu i tu će se sigurno tražiti garancije srpske strane da te investicije budu uokvirene dobrim zakonodavstvom u domenu investicija”, kaže naš sagovornik.

Tema će verovatno, dodaje, biti i prodaja francuskih borbenih aviona “rafala”, za koju još ne postoji potvrda da će ih Srbija kupiti.

“Pominje se da je oko tri milijarde evra rezervisano za te avione. Ako jedan ‘rafal’ košta više od 100 miliona evra, onda bi po toj računici Srbija nabavila oko 25 aviona. Postavlja se pitanje da li je toliki broj aviona potreban, ali sa druge strane, sa tim avionima i sa francuskim investicijama dolaze i ljudi, dolaze i materijal za održavanje, inženjeri, francusko znanje koje je preko potrebno Srbiji. Dakle, svaka investicija je dobrodošla. Drugi problem je što ova vrsta investicija može da bude isplativa na duge staze. Mislim da su Srbiji potrebne brze, lakše investicije, koje dolaze čak i od manjih i srednjih preduzeća, koje su proizvod tržišnog razvoja, ali svakako će uz predsednika Makrona i predsednika Vučića biti prisutni i privrednici”, navodi Sretenović.

On podseća i da su dvojica predsednika najavili će se govoriti o energetici i možda o nekoj vrsti saradnje i u smislu iskorišćavanja nuklearne energije i da Francuska ima vrhunsku elektrokompaniju EDF koja je trenutno najjača kompanija za proizvodnju struje.

Što se tiče posete Makrona Novom Sadu, Sretenović kaže da Galerija Matice srpske i Novi Sad imaju mogućnost da postave i prikažu francuskom predsedniku mnoga dostignuća srpske i evropske umetnosti, kao i da će se u Novom Sadu Makron sastati sa predstavnicima IT firmi sa kojima će razgovarati o veštačkoj inteligenciji, da će staviti akcenat na mlade ljude, znanje i transfer francuskog znanja i u IT tehnologiji.