Stano: Otvaranje mosta na Ibru – eksplozivno pitanje

Portparol EU Peter Stano ocenio je da je zatvaranje filijala Pošte Srbije kršenje dogovora o dijalogu, a otvaranje mosta na Ibru – eksplozivno pitanje i da nije dobro što je dijalog Beograda i Prištine u „stalnom kriznom modalitetu“ i „modalitetu rešavanja krize“ koji prati sve više jednostranih poteza i nekontrolisanih akcija koje najčešće dolazi od administracije u Prištini.

„Pretresanje, odnosno zatvaranje osam filijala Pošte Srbije na severu Kosova je veoma nesretno i to je kršenje dogovora o dijalogu: jednostrano, nekoordinisano, sa negativnim uticajem na lokalno stanovništvo. Zato tražimo od vlasti da razmotre svoju odluku i da se vrate dijalogu sa konstruktivnim idejama o tome kako da reše problem koji imaju. A oni govore o svojim razlozima da se problemom bave ovakvim akcijama. Želimo da vidimo angažovanje i dijalog umesto jednostranih poteza“, rekao je Stano u intervjuu za N1.

Komentarišući najavu otvaranja glavnog mosta na Ibru i da li EU može nešto da učini kako bi sprečila međuetničke incidente od kojih preti velika opasnost, portparol EU je kazao da je situacija na severu Kosova „rezultat velikog broja teških političkih okolnosti“.

„Zato i jesmo stalno govorili da je to eksplozivno pitanje, problematično pitanje, i kao sva problematična pitanja mora da se rešava kroz dijalog. Jer ako imate problem, onda ga rešavate dijalogom, a ne preko jednostranih odluka. Prošle nedelje Evropska unija, cela Kvinta, dakle, svi prijatelji Kosova, SAD, ključne evropske zemlje i Evropska unija otišli su do premijera Kurtija i rekli mu: ‘nemoj to da radiš, nemoj da povlačiš jednostrane poteze, nemoj da otvaraš most. Ali, on je izgleda odlučan da to uradi. Zato smo rekli, ‘ne, to će imati veoma negativne efekte’. Mi molimo vlasti da spreče, i da izbegavaju korake koji će voditi ka većim konfronatacijama i eskalaciji. Jer to šteti ljudima na terenu i šteti i vama, jer je Kosovo pod merama EU i pod nekim merama SAD zbog ponovljenog, dokazanog, povlačenja poteza koji vode ka eskalaciji. Nikome to ne pomaže, već naprotiv, ima jako negativan efekat na veliki broj ljudi“, kazao je Stano.

Upitan da li bi EU mogla da zauzme proaktivniji stav i preduzme konkretne poteze, on je kazao da EU „nije sila koja interveniše“.

„Evropska unija nije sila koja inteveniše. Mi ne želimo da namećemo stvari našim partnerima koje bi narod, lokalne populacije mogle da smatraju mešanjem u unutrašnje stvari. Baš zato i radimo kao posrednik u dijalogu. Posrednik je kao dobar učitelj, koji pokušava da dva tvrdoglava učenika postignu neki rezultat. U ovom slučaju, da oni počnu da se normalno odnose jedan prema drugom. Mi to njima ne možemo da naredimo. Ako ne žele – žao nam je. Neće napredovati, ali će sami sebe kazniti i kazniće svoje narode i neće se približiti EU, naveo je Stano.

On je objanio da je EU i Beogradu i Prištini predočila jasne uslove za članstvo u Uniji i da u suprotnom neće postati članica i da su obe strane pristale na te uslove.

„Onda morate da poštujete pravila, a pravila kažu da su potrebni dobrosusedski odnosi. Ako ih nemate, onda morate da radite na pomirenju i normalizaciji. Pomoći ćemo. I nastavljamo da pomažemo, jer verujemo da to može da uspe. Uspelo je ranije sa drugim članicama koje su sada u EU, ali su pre toga ratovale u mnogo brutalnijim ratovima nego onaj između Srba i Kosovara. A uspeli smo. Ali to zahteva hrabrost, zrelost i zahteva političko vođstvo, koje bi postiglo potrebni kompromis“, podsetio je Stano.

Dodao je da EU pokušava da pomogne obema stranama da dođu do normalizacije, ali da im je neće nametati.

„Zato što, ako oni to ne žele, onda mi ne možemo da želimo pomirenje između Kosova i Srbije više nego što ga Kosovo i Srbija žele, i njihovi lideri. Zato možemo samo da pomažemo i savetujemo, ali ne možemo da ih nateramo ili primoramo da to i urade“, podvukao je Stano.

On je odbacio tvrdnju da je dijalog Beograda i Prištine nije uspešan.

„Dijalog je u zastoju, no on je u zastoju jer dva glavna aktera dijaloga ne žele da razgovaraju, a i kada razgovaraju, nisu u stanju da povuku poteze, kako bi postigli neophodne kompromise zarad interesa svojih naroda. Oni, zapravo, nanose štetu svojim narodima. No, ako pogledamo istoriju dijaloga, on traje više od deset godina, i bilo je dobrih i loših momenata. Postoji čitav niz dogovora koji su postignuti, i veliki broj stvari se pobošljao u životima ljudi“, kazao je Stano.

Naveo je da su dogovori postignuti u oblasti telekomunikacija, ali i „malim stvarima“ koje imaju efekte na ljude na terenu.

„Naravno, ljudi se uvek fokusiraju na negativne stvari. Da, nije se postiglo puno stvari praktično, ali imali smo zastoj nekoliko godina. A onda 2020. smo ponovo uspeli da pokrenemo dijalog, nakon zastoja. Imenovali smo i specijalnog predstavnika za dijalog, dakle imamo osobu koja posvećuje svoje puno radno vreme pomaganju Kosovu i Srbiji. Dogovorili smo se, pomogli smo Srbiji i Kosovu da postignu takozvani Ohridski sporazum, te sada imamo okvir. To su prekretnice o kojima se niko pre nije usuđivao ni da sanja. Pomeremo se pomalo napred, ili makar, EU čini sve što može da partnerima pomogne da to urade. Opet, ako oni nisu u stanju da primene Sporazum, da ispune ono što je obećano, onda neće ni biti napretka. To, međutim nije, neuspeh dijaloga, već neuspeh onih koji nisu u stanju da razgovaraju“, naglasio je Stano.

Komentarišući podatak da opada podrška evroitegracijama u Srbiji, kao i da EU od Srbije želi da napravi deponiju, Stano je rekao da priča oko iskopavanja litijuma u Srbiji još nije gotova.

„Evropska unija je zajednica sa verovatno najvišim standardima u svetu što se tiče životne sredine, čiste proizvodnje, čiste energije, čistog recikliranja, rehabilitacije životne sredine. To su evropski standardi. I sve što radimo sa Srbijom vođeno je tim standardima, jer Srbija ima obavezu da u toku procesa pridruživanja preuzme te standarde. Evropska unija ne bi podržala nešto u Srbiji, što ide protiv tih standarda“, poručio je Stano.

Naglasio je da je EU veoma svesna nelagoda koja se pojavila u delu građana oko litijuma i projekta Jadar.

„ Mislim da je poruka potpredsednika Ševčoviča, kada je bio u Srbiji, da potpiše Memorandum o razumevanju između EU I Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama bila jasna. U osnovi memoranduma o strateškom parnerstvu je pravljenje okvira, postavljanje standarda. I nećemo odustati od standarda. Dakle, sve što se radi u Srbiji mora da se radi prema tim standardima i uz poštovanje tih standarda“, podsetio je Stano.

Kazao je da EU nije uključena u konkretan projekat zato što je na svakoj državi da osigura da ti standardi budu postignuti i da se poštuju.

„ I da se vodi dijalog sa populacijom koja je pogođena, kako bi svi bili komfortni, i znali šta im to donosi. Mi vidimo mogućnost da se održe standardi u svemu što se trenutno radi. Ali, naravno, to je uloga vlasti. Mi vidimo i mogućnost da zajednica ima koristi od svega toga u smislu poslova, investicija, ekonomskog rasta, dok se istovremeno održava životna sredina na nivou na kome je, možda i poboljšava“, pojasnio je Stano.

Na pitanje da li to znači da iz Srbije neće biti izvezene litiujemske baterije koje ne zadovoljavaju standarde EU, Stano je rekao da je potrebno mnogo više pojašnjenja o ovoj temi i da je tu presudna uloga vlasti u Srbiji.

„ Njihova je odgovornost da razgovaraju sa sopstvenom populacijom. Ako dovode projekat u zemlju, onda moraju i da objasne zašto, moraju da uključe sve koji imaju ulog u tome. Da pitaju ljude da li im je prihvatljivo, da prihvate sva pitanja i ponude objašnjenja. Mi možemo da damo zvanični odgovor: naravno, standardi moraju da budu održani, naravno, sve što dolazi na evropsko tržište, ne samo iz Srbije već odasvuda, mora da ispuni određene standarde životne sredine i enegetike. To je nešto što mi pratimo i naši partneri to znaju. Ali, mi ne možemo da bude svuda i da pratimo sve. Evropska unija je zasnovana na principu delegiranja – ne bavimo se pitanjima u Briselu kojima mogu da se pozabave na lokalu. I to je upravo dobar primer za oba: i za odgovornost lokalnih vlasti da komuniciraju sa lokalnim stanovništvom, i za odgovornost vlasti da spreče kruženje dezinformacija. Bilo da ih ne podstiču, ili da im se suprotstave“, podvukao je Stano.

On je dodao je je važno da ljudi dobiju sve informacije i da postoji trajna debata koja je zasnovana na činjennicama, a ne pogrešnim pretpostavkama, kao i da se posveti pažnja realnim zabrinutostima koje imaju ljudi.

„Mi smo uvek tu da pomognemo ali kada ja, Borelj, Ševčovič, Von der Lajen, Šolc, Makron kažemo nešto iz nekog od glavnih gradova na engleskom ili francuskom, nikada neće imati takvog efekta, kao kada nešto kaže lokalni guverner, lokalni gradonačelnik, lokalni premijer, ministar ili predsednik na srpskom“, naveo je Stano.

Govoreći o članstvu Srbije u EU i jednom od ključnih uslova – usklađivanju spoljne politike, Stano je komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da ova zemlja nema nameru da to učini, rekao da EU „živi u pravnoj, a ne u virtuelnoj ili željenoj realnosti“.

„ A prava realnost kaže, proces pridruživanja kaže, da morate da se uskladite pre nego što postanete članica. Nema tu diskusije. Može da bude dosta kreativnosti u interpretaciji toga ali činjenica je, i prava realnost je: Ne možete postati članica sve dok se ne uskladite, ne samo sa spoljnom politikom, već sa svim politikama, jer je proces pridruživanja zapravo usklađivanje sa zakonodavstvom EU, stardarima EU, prinicipima EU i kriterijumima. I tek kada sve to postignete, spremni ste da se priključite, i onda će članice odlučivati da li ćete se priduržiti. Ako niste spremni i pokušavate da nešto odložite, neće ni doći do trenutka kada zemlje članice odlučuju da li žele da ta zemlja uđe u Evropsku uniju, jer će reći da nije spremna. Da maštate o takvim stvarima je u redu, u akademske svrhe, ali, realistčno gledano, nećete ništa postići osim što ćete izgubiti vreme. Poruka iz Brisela je da se fokusirate na rezultate i da ne pokušavate da izmislite stvari na svoju ruku, jer je sve veoma jasno ukazano u pravim Sporazumima, u pravim procesima o tome da se mora uskladiti pre pristupanja, a ne posle“, zaključio je Stano.