Starović: Briselski dijalog se ubrzava, ZSO da se formira bez dalje diskusije

Analitičar Nemanja Starović smatra da Beograd nema razloga da u sledećim rundama dijaloga sa Prištinom odstupi od stava da je potrebno implementirati sve nadležnosti Zajednice srpskih opština (ZSO) iz Briselskog sporazuma, bez ikakve druge diskusije, prenosi Tanjug.

Starović ističe da se briselski proces ubrzava i da će EU insistirati da u narednim mesecima dođe do neke varijante sveobuhvatnog pravno obavezajućeg sporazuma između Beograda i Prištine, kako bi dokazala svoju sposobnost da može da upravlja konfliktima koji se nalaze u njenom "unutrašnjem dvorištu".

On podseća da su način formiranja ZSO i njene izvršne nadležnosti precizno definisane u prvom okvirnom sporazumu u Briselu koji je zaključen 2013. godine, te jedino što bi sada imalo smisla, je da se razgovara o punoj implementaciji tog sporazuma.

Starović dodaje da se izvršne nadležnosti koje su definisane u prvih šest tačaka Briselskog sporazuma tiču oblasti zdravstvene zaštite, socijalnog staranja, obarazovanja, urbanog i ruralnog planiranja, ali i javnog reda i mira i bezbednosti.

"Nema nikakvog razloga zbog čega bi zvanični Beograd odstupio od stava da je potrebno samo primeniti sve ono što je već ranije prilično precizno derfinisano", naglasio je Starović.

Na pitanje kolike su verovatnoće da će Priština usvojiti zakon o povratku raseljenih, na koji se juče u Briselu obavezala, Starović veruje da će se nekim novim zakonskim rešenjima stvoriti bolje uslove za povratak interno raseljenih lica, ali, kaže, da po tom pitanju ne treba gajiti prevelika očekivanja.

"Vlada Avdulaha Hotija je nestabilna i veliko je pitanje da li postoji adekvatna većina u prištinskom parlamentu koja bi takav zakon usvojila, a ne treba isključiti mogućnost da dođe i do pada Hotijeve vlade ili njene rekonstrukcije, a možda čak i do nekakvih vanrednih parlamentarnih izbora u Prištini", smatra Starović.

Mišljenja je i da će Priština insistirati na odugovlačenju procesa dok ne sačeka ishod predsedničkih izbora u SAD, 3. novembra, a možda i ishod novog naslednika nemačke kancelarke Angele Merkel.

Svakako bi, ukazuje Starović, usvajanje tog zakona pospešilo do sada veoma neuspešan povratak izbeglica i interno raseljenih lica.

On naglašava da su podaci kada je reč o povrataku interno raseljenih na KiM poražavajući, s obzirom da se, kako kaže, manje od dva odsto raseljenih lica vratilo na Kosovo.

Dodaje i da se čitav niz problema oko povratka raseljenih moraju urediti, između ostalog i tim novim zakonom, a tiču se sigurnosti povratnika, održivosti tog povratka, odnosno da oni koji se vrate imaju mogućnost zaposlenja i bezbednost, kao i povratak imovine koja im je oduzeta.

Ukazuje da je prosečno vreme čekanja za otpočinjanje sudskog i upravnog postupka za povratak imovine 13 godina, što je, naglašava, neprihvatljivo.
Starović navodi i da u Prištini ima više od 18.000 zahteva za povratak imovine ne samo od Srba, već i od drugih nealbanaca.

Svakako, ocenjuje Starović, postoji određeni kvalitativni pomak u briselskom procesu u odnosu na prethodne runde dijaloga od kada je on ponovo obnovljen ovog leta.

"I sve to zbog činjenice da je Vašingtonskim sporazumom podignuta lestvica na određeni nivo koji prištinska delegacija sada ne može ponovo da spusti, a naročito kada govorimo o ekonomskim komponentama", rekao je Starović.

Podseća da se Priština pred američkim predsednikom Donaldom Trampom obavezala na to da će primeniti sve ono što je obuhvaćeno tzv. "malim Šengenom", te sada, ističe, ne može Priština pred briselskim pregovaračima da odstupi od toga.

Druga važna činjenica u okviru briselskog procesa, dodaje Starović, jeste što dolazi do njegovog ubrzanja, jer će od sada tehničke runde biti na svakih 10 dana, a političke na 20 dana.

Starović smatra da će EU insistirati da u narednim mesecima dođe do neke varijante sveobuhvatnog pravno obavezajućeg sporazuma između Beograda i Prištine.

"Kada govorimo o nekakvom vremenskom okviru, mislim da to negde korespondira sa mandatom koji je dobio evropski pregovarač Miroslav Lajčak, a koji je oročen, bar u ovoj prvoj ruci, do marta 2021. godine", zaključio je Starović.