Starović: Lajčak nemoćan, ima samo dobru volju

Izjava specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Miroslava Lajčaka predstavlja neku vrstu indirektnog priznanja evropskog da, osim dobre volje, ima veoma malo mehanizama koji bi mogli da dovedu do nekog sporazuma između Beograda i Prištine, ocenio je u izjavi za Tanjug Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost.

Komentarišući izjavu Lajčaka da "dijalog čeka krivudav i dug put", Starović podseća da je Lajčak i ranije govorio da od Evropskog saveta nije dobio ni simbolički "štap", a ni "šargarepu", te ocenjuje da to jasno oslikava svu nemoć evropske spoljnopolitičke službe.

"Lajčak nije dobio ni štap, kojim bi primorao pregovaračke strane, a pre svega Prištinu, da zaista realizuje sve one obaveze koje je na sebe preuzela, ali ni šargarepu u vidu mogućnosti za ubrzani proces evropskih integracija za Beograd ili Prištinu", kaže Starović.

Ocenjuje da je konsenzus teško postići, čak i kad se radi o nekim gorućim bitnim pitanjima unutar EU, kao što je sada veliki paket kovid pomoći koji trenutno blokiraju Mađarska i Poljska, a pogotovo, kaže on, kad se radi o pitanju koje je manje urgentno, možda čak i periferno za većinu država članica, a to je proširenje za Zapadni Balkan. Teoretski, smatra Starović, kada bi Lajčak imao takvu vrstu mandata od strane što Evropskog saveta i ključnih država članica, mogao bi da učini puno toga.

"Mogao bi da zapreti raskidom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Prištinom, zato što ona ne poštuje svoje obaveze, ali dosadašnje iskustvo nas je naučilo da takva volja u sedištu evropske administracije ne postoji, jer ako bude zadržan ovakav pristup kakav je od leta kada je proces dijaloga obnovljen, mislim da se malo čemu možemo nadati i u aprilu ćemo, kada Lajčakov mandat bude istekao, možda na stolu imati nekakav dokument koji sadrži načelne stavove, ali bez bilo kakve mogućnosti implementacije na terenu", kaže Starović.

Izjavu Havijera Solane da bi Srbiji trebalo ponuditi ubrzanu integraciju, Starović tumači kao još jednu u nizu izjava bivših zvaničnika EU i evropskih država, "koji dolaze do nekakvih razumnih i logičnih zaključaka, tek kad odstupe sa svojih visokih funkcija".

"To što je rekao gospodin Solana itekako ima smisla i ukazuje na činjenicu da proces proširenja EU, ma koliko bio tehnički zahtevan, ipak jeste politički uslovljen", kaže Starović.

Takvu tvrdnju potkrepljuje primerom Bugarske i Rumunije, koje su primljene u punopravno članstvo 2007, ali da je, kako kaže, stepen ispunjenosti tehničkih kriterijuma bio daleko manji nego što je to slučaj danas sa Srbijom i Crnom Gorom.

"Vidimo to isto i na primeru zapadnobalkanskih država, kojima se na jedan proceduralni, pa time i jedan veštački način, usporava evropski put iz godine u godinu. Zato, zaključci gospodina Solane jesu tačni i validni, ali mislim da nemaju praktičnu upotrebnu vrednost", zaključio je Starović.