Starović: Posle šest godina mnogo više otvorenih pitanja oko ubistva Olivera Ivanovića

Državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije Nemanja Starović, povodom šest godina od ubistva Olivera Ivanovića, kazao je da je danas mnogo više onih pitanja u vezi sa tim zločinom koja su i dalje otvorena, a kako je istakao, uveren je da će se kad - tad saznati puna istina.

"Siguran sam da ćemo kad-tad saznati ko je odgovoran, ko je sproveo to zločinačko delo, to mučko ubistvo, ko ga je organizovao, ko ga je pomagao i ko ga je inspirisao. Istina uvek, pre ili kasnije, izađe na videlo", rekao je Starović za RTS.

Navodeći da je šest godina kasnije mnogo više pitanja koja ostaju otvorena nakon tog tragičnog ubistva, Starović je ukazao da je razlog za to činjenica da srpskim istražnim organima nije dozvoljen pristup na terenu kako bi se sprovele istražne radnje.

"Ali, i to što ne postoji dobra volja za razmenu informacija koja je neophodna da bismo sve činjenice utvrdili. S druge strane mi imamo opet jednu strašnu i ružnu političku zloupotrebu koja se sprovodi pre svega u Prištini, ali u kojoj, nažalost, učestvuju i pojedinci koji su ovde u Beogradu", ukazao je Starović.

Kako kaže, sada postoji kampanja koja se godinama vodi, a koja za cilj ima to da se optuži državno rukovodstvo Srbije i predsednik Aleksandar Vučić za nekakvu odgovornost za učešće ili saučesništvo u tom zločinu. Ističe da je to je to samo po sebi u potpunosti apsurdno.

"Ono što je posebno u tome ružno jeste što sada imamo pokušaje političke zloupotrebe u Beogradu od strane onih kojima su danas puna usta pravde za Olivera Ivanovića, a koji nisu ništa učinili, nisu glas podigli kada je 2015. godine Oliver Ivanović štrajkovao glađu u prištinskoj pritvorskoj jedinici sa zahtevom da mu se omoguće normalni uslovi boravka u pritvoru i prebacivanja ako ništa drugo u pritvorsku jedinicu severnom delu Kosovske Mitrovice", rekao je Starović.

Prema njegovim rečima, te 2015. godine je kao pojedinac, građanin, sa jednim prijateljem preko društvenih mreža organizovao proteste podrške Oliveru Ivanoviću i u Beogradu i u Novom Sadu.

"Nažalost, nikoga od tih današnjih lidera opozicije nisam video ni na jednom od tih protesta kada je trebalo pružiti podršku živom Oliveru Ivanoviću, a sada se sprovodi ta vrsta političke manipulacije i zloupotrebe", rekao je Starović.

Povodom 25 godina od, kako je rekao, antiterorističke akcije u Račku, Starović je naveo da Srbija ne može očekivati da će neke velike sile priznati strašnu grešku koju su napravile, odnosno sopstveno učešće u velikoj obmani koja je imala tragične posledice. Kako je naveo, velike sile su tu akciju iskoristile za svojevrstan povod, odnosno iskonstruisani narativ o toj akciji, kako bi sprovele agresiju na tadašnju SR Jugoslaviju i Srbiju.

"Taj narativ koji je kreiran o navodnom masakru u Račku je poslužio da se Republika Srbija i tada Savezna Republika Jugoslavija optuže za prekomernu upotrebu sile prilikom borbe protiv terorista. No, ako pogledamo šta se sve dešavalo u narednim godinama, šta se upravo ovih dana odvija pred našim očima u nekim drugim delovima sveta, možemo videti da su ti standardi bitno promenjeni i da se, naravno, različitim merilima gledalo na ponašanje i delovanje naše države tada, a potpuno na drugi način na to kako opet neke druge države sprovode operacije sličnog tipa", rekao je Starović.

Podsetio je da se u selu Račak nalazio štab takozvane 161. brigade OVK, koji je sproveo više terorističkih napada – ubistva policajaca, vojnika, civila, srpskih i albanskih civila. Ističe da je bilo neophodno da dođe do eliminacije tog terorističkog legla.

"Pritom posebne jedinice policije su na veoma profesionalan način sprovele tu antiterorističku akciju, o njoj je unapred bila obaveštena misija Oebsa, čak tri tima verifikatora su bila prisutna tog jutra, 15. januara 1999. godine, u reonu sela Račak", navodi Starović.

Kako kaže, postoji obilje nalaza koji nedvosmisleno govore o tome da su eliminisani pripadnici OVK.

"Govorim o nalazima naših istražitelja, ali i o svedočanstvima Helene Rante, šefice finskog tima patologa, koja je bila pod neverovatnim pritiskom, ne samo Vilijama Vokera, već i svog finskog ministarstva spoljnih poslova, nemačkog ministarstva spoljnih poslova, sa ciljem da ona svoj preliminarni izveštaj, koji je pripremila, u toj meri modifikuje da ga učini dovoljno nejasnim da bi nakon toga Vilijem Voker mogao da plasira taj narativ o navodnom masakru civila", rekao je Starović.

Navodi da danas postoji mogućnost da se dođe do onoga što predstavlja nesporne i nepobitne činjenice ali ukazuje da to ne znači da možemo računati na to da će neke velike sile priznati jednu strašnu grešku koju su napravile, odnosno sopstveno učešće u jednoj velikoj obmani koja je imala veoma tragične posledice.

"Govorimo o hiljadama izgubljenih života tokom agresije Nato saveza na Srbiju i materijalnoj šteti, koja se svakako meri desetinama, ako ne i stotinama milijardi dolara", rekao je Starović.

Govoreći o povratnicima na KiM, među kojima je i Dragica Gašić koja je sama lomila česnicu za Božić u Đakovici, Starović navodi da je Dragica Gašić svojevrsni heroj našeg doba jer je jedini povratnik u Đakovicu u kojoj je pre rata živelo oko 4.000 Srba.

"Ona je živi dokaz za to da imamo neverovatnu situaciju, da je stopa održivog povratka Srba na KiM manja od dva odsto, što je najmanja stopa ako pogledamo ukupno sva postkonfliktna područja širom sveta", naveo je.

Kako dodaje, i to malo Srba koji su uspeli da iskoriste pravo na povratak su se vratili u male, ruralne, izolovane sredine, takozvane enklave, a postoji čitav niz gradova koji predstavljaju zabranjene zone za Srbe.

Ukazuje da to nije slučaj samo sa Đakovicom, već i Pirštiniom, Peći i drugim gradovima i ističe da je to civilizacijski poraz, crna mrlja koja nije samo na licu prištinskih vlasti, već i međunarodne zajednice koja nije omogućila održiv povratak Srba na Kosovo.