Kancelarija OHCHR: Premeštanje zatvorenika iz Danske u Gnjilane diskrimancija i kršenje ljudskih prava

Kancelarija OHCHR-a na Kosovu upozorava da bi početak primene sporazuma između Danske i Kosova o premeštanju 300 zatvorenika iz ove zemlje u zatvor u Gnjilanu predstavljao diskriminaciju i narušavanje njihovih osnovnih ljudskih prava. S druge strane, iz danskog ministarstva pravde tvrde da oni nemaju dovoljno kapaciteta i ljudstva i da bi ovaj model doprineo poboljšanju uslova u kosovskim zatvorima, prenosi Ekonomija onlajn.

Dalje se navodi da sporazum Kosova i Danske o korišćenju zatvora u Gnjilanu za izvršenje kazni za 300 ljudi, koji počinje da se primenjuje sledeće godine, predstavlja diskriminaciju.

Portparolka misije UN na Kosovu Hajat Abu Saleh izjavila je da bi sporazum o zakupu zatvora u Gnjilanu za 300 osoba koje su osuđene u Danskoj mogao da dovede do povećanja kršenja prava zatvorenika, uključujući prava na nediskriminaciju, porodični život i zdravlje, prenosi Ekonomija onlajn.

„To takođe izaziva zabrinutost za zaštitu ljudskih prava, uključujući omogućavanje efikasnog nezavisnog nadgledanja prema Standardnim minimalnim pravilima Ujedinjenih nacija za tretman zatvorenika (pravila Nelsona Mandele) i drugim regionalnim i međunarodnim instrumentima za ljudska prava“, rekla je Saleh za Radio Kosovo.

Ona je istakla da ovaj sporazum izaziva zabrinutost oko prava samih kosovskih zatvorenika, jer statistika pokazuje da su zatvori na granicama svojih kapaciteta.

Kancelarija visokog komesara UN zatražila je od vlasti u Danskoj i na Kosovu da zaštite prava raseljenih, uključujući i da obezbede uspostavljanje efektivnih zaštitnih mehanizama.

Vlasti u Danskoj ističu da nije sve završeno u vezi sa sporazumom sa Kosovom.

Portparol Ministarstva pravde Danske Jens Hejer Jensen izjavio je da će ombudsman danskog parlamenta biti uključen u ceo proces transfera.

„Sporazum neće biti stavljen u upotrebu dok se ne proceni da u osnovi uslovi odgovaraju onima u danskim zatvorima i da se kazna može izvršiti u okviru međunarodnih obaveza”, rekao je Jensen za Radio Kosovo.

Naglasio je da Danska zatvorska služba pati od ozbiljnog nedostatka kapaciteta i osoblja.

„Ugovor o zakupu zatvora u Gnjilanu kapaciteta 300 zatvorenika nam pomaže da rešimo ovaj problem. Takođe, ovo će omogućiti Kosovu da investira u zatvorski sistem i razvije kapacitete u oblasti vladavine prava“, dodao je Jensen.

Aktivista za ljudska prava i advokat Rina Kika sporazum između Kosova i Danske vidi kao veoma problematičan sa stanovišta ljudskih prava i smatra da je za Kosovo strateški pogrešan.

„Ne bi trebalo da bude trgovine ljudskim pravima – obezbediti ulaganje u obnovljive izvore energije i popravne usluge, u zamenu za kršenje ljudskih prava zatvorenika“, rekla je Kika.

Ona je dodala da će Danska sporazum primeniti samo za ne-danske zatvorenike.

„Danska, uz saradnju Kosova, stvara dualni sistem, odvojen samo za ne-danske zatvorenike, što predstavlja diskriminatorski tretman po osnovu državljanstva“, tvrdi Kika.

Direktor Pravnog odeljenja u Kazneno-popravnoj službi Agim Demiri rekao je da su pravne procedure revidirane u skladu sa danskim zakonodavstvom.

„Sporazum je prošao sve pravne procedure i konvencije o ljudskim pravima i moguće prepreke za realizaciju sporazuma se ne mogu identifikovati”, rekao je Demiri.

Ugovorom između Danske i Kosova, koji je ratifikovan u junu ove godine, predviđeno je da zatvor u Gnjilanu bude stavljen u upotrebu do 26. meseci od njegove ratifikacije.