Stubla: Sastanak u Briselu ići će u prilog Srbiji, Beširi: Ključna primena Ohridskog sporazuma

Bivša šefica kosovske diplomatije Meljiza Hardinaj-Stubla izjavila je da će predstojeći razgovor kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića ići u prilog Beogradu, dok Naim Leo Beširi iz beogradskog Instituta za evropske poslove ukazuje da je uspšena primena Ohridskog sporazuma od suštinskog značaja, te da bi Kurti i Vučić trebalo da daju prioritet regionalnoj stabilnosti i procesu evropskih integracija.

Haradinaj-Stubla je za Gazetu ekspres rekla da će Kurtijev odlazak na takav sastanak bez prethodnog pregovaranja o ukidanju sankcija EU, dovesti do gubitničkpog ishoda za Kosovo.

Za nju bi sastanak imao smisla tek kada bi Kosovo i Srbija seli za sto kao dve ravnopravne strane, jer postoji rizik da Kosovo bude uslovljeno početkom primene Ohridskog sporazuma za ukidanje sankcija.

"Odlazkom za isti sto sa Vučićem 14. septembra, bez prethodnog pregovaranja o ukidanju sankcija, rizikuje se da Kosovo bude uslovljeno početkom implementacije Ohridskog sporazuma. Dijalog bi imao smisla kada bi Kosovo i Srbija seli kao ravnopravne strane u tim pregovorima, a ne kao što su danas – jedna nesankcionisana za zločine protiv susedne države, a druga sankcionisana zbog pokušaja da pruži ruku demokratiji, zakonu i redu u delu gde vladaju anarhija i nasilje", rekla je Haradinaj-Stubla.

Prema njenim rečima, Kosovo prvo treba da se pozabavi sobom, pre nego što sedne za sto sa Srbijom, koja je, tvrdi ona, uprkos sporazumu postignutom u Ohridu i Briselu, nastavila "rat protiv Kosova", nesankcionisana od međunarodne zajednice zbog toga.

Ona kaže i da Srbija ima dugoročni cilj da Kosovo ostane pod sankcijama, i u odnosu sa svojim saveznicima koje Stubla naziva "slobodnom zonom“.

Dodaje i da, bez obzira na to koliko sankcije izgledaju nepravedno, Kosovo ne može da čeka da Srbija promeni stav, ali mora da se napravi prvi korak da se pronađe put napred kako se "siva zona" ne bi još više produbljivala.

"Nepobitna je činjenica da je Kosovo ovog leta završilo u ovakvom stanju zbog zločinačkih akcija Srbije na severu zemlje, a očigledno i zbog toga što su geopolitičke snage favorizovali nesankcionisanu i razmaženu Srbiju", smatra ona. 

Sastanak u Briselu, prema njenim rečima, ići će u prilog Srbiji, ali i Rusiji, da izazovu nove nemire i "instrumentalizuju Srbe na Kosovu".

Očekuje da će Srbija nesumnjivo tražiti osnivanje Zajednice srpskih opština, pri čemu ističe da Kosovo treba da ima svoje protiv-zahteve za sprovođenje sporazuma od otvaranja mosta na Ibru, funkcionalizaciji pet prelaza i prihvatanju putnih isprava Kosova.

Haradinaj-Stubla održavanje novih izbora na severu Kosova ne vidi kao rešenje.

"Novi izbori na severu neće ukloniti Vučićeve kriminalne bande prisutne na severu. To će se desiti tek kada se primeni Briselski sporazum za otvaranje mosta na Ibru, funkcionalizacije prelaza sa Srbijom i istinskog proširenja reda i zakona na ovom delu Kosova. Dakle, čak i ako Kosovo sutra održi nove izbore na severu, ne verujem da će to konačno smiriti bezbednosnu situaciju i ukloniti kriminalne elemente Srpske liste sa terena i iz novih institucija nakon izbora", rekla je Haradinaj-Stubla.

Naim Leo Beširi iz beogradskog Instituta za evropske poslove je rekao da je uspešna primena Ohridskog sporazuma od suštinskog značaja za regionalnu stabilnost i saradnju, ali ukazuje da dogovor oko plana redosleda implementacije može da bude složen.

Beširi kaže da taj plan redosleda treba da obezbedi da Kosovo i Srbija ispune svoje obaveze iz sporazuma istovremeno ili na koordinisan način.

Za izvodljiv plan, ključna je međunarodna intervencija, dodaje on.

Beširi ne isključuje mogućnost da Kurti iskoristi pitanje organizovanja novih izbora na severu kako bi ojačao pregovaračku poziciju.

"Kurti može strateški da iskoristi pitanje organizovanja novih izbora na severu Kosova da bi dobio polugu u pregovorima u Briselu. Ova taktika nije neobična u međunarodnoj diplomatiji. Podižući izglede za nove izbore na severu, može da signalizira Srbiji da ima unutrašnju podršku za svoje stavove i da potencijalno izvrši pritisak na njih da naprave ustupke", rekao je on.

Napominje da takva taktika nosi i rizike, jer korišćenje izbora u pregovorima može dodatno da zakomplikuje situaciju na severu Kosova "što potencijalno vodi do nereda ili otpora lokalnih srpskih zajednica".

"Od suštinske je važnosti da Kurti pažljivo reši ovo pitanje i obezbedi da se svaka odluka u vezi sa izborima donosi u konsultaciji sa svim zainteresovanim stranama, uključujući lokalne srpske lidere", kaže Beširi.

Smatra da je prilično izazovno pitanje da li će strane ući u primenu Ohridskog sporazuma, a da Kosovo prethodno ne primeni formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Ohridski sporazum je širi okvir za normalizaciju, dok je ZSO njegova specifična komponenta. Redosled ovih odredbi bi, u idealnom slučaju, trebalo da bude određen pregovorima. Obe strane moraju da prihvate da je puna primena Ohridskog sporazuma, uključujući ZSO, u njihovom dugoročnom i vitalnom interesu za njihove procese članstva u EU", rekao je on. 

Zato kaže da se mogu istražiti kompromisi ili alternativni sporazumi kako bi se odgovorilo na zabrinutost obe strane, a EU može da igra važnu ulogu u pronalaženju rešenja prihvatljivog za obe strane.

U slučaju nespremnosti na kompromis, Beširi podseća na upozorenje predsednika Francuske Emanuela Makrona o vizama i ekonomskim sankcijama, u slučaju da se Kosovo i Srbija ne ponašaju odgovorno.

"Uspešna primena Ohridskog i drugih sporazuma između Kosova i Srbije zahteva pažljive pregovore, kompromis i međunarodno posredovanje. I Kurti i Vučić treba da daju prioritet regionalnoj stabilnosti i procesu evropskih integracija, prepoznajući da je njihova saradnja od suštinskog značaja za dobrobit građana i šireg regiona. Plan treba da se razvije imajući u vidu ove principe i sve izazove na tom putu treba rešavati kroz konstruktivan dijalog. Ako ne, uvođenje viznih ograničenja za građane Srbije i Kosova je jasan signal nestrpljivosti međunarodne zajednice zbog izostanka napretka u dijalogu", zaključio je Beširi.