Suroi: Napad na kanal Ibar-Lepenac predstavlja dalju eskalaciju tenzija između Kosova i Srbije

Publicista Veton Suroi smatra da prošlonedeljni napad na kanal Ibar-Lepenac predstavlja dalju eskalaciju tenzija između Kosova i Srbije. U intervjuu za Glas Amerike Suroi, koji je trenutno i spoljni savetnik Vlade Kosova za dijalog sa Srbijom, kaže da nesprovođenje sporazuma postignutih uz posredovanje EU dokazuje


slabost posrednika i da svaki budući proces zahteva međunarodne garancije i rešavanje bezbednosnih pitanja.

„Najvažnija stvar kod eksplozije u kanalu Ibar-Lepenac je činjenica da je analogna napadima koje je Rusija izvršila u Ukrajini, odnosno na kritičnu infrastrukturu. U slučaju Rusije se koristi oružje, dronovi, rakete. U slučaju Kosova korišćena je eksplozivna naprava. Ovo je zabrinjavajuće. Naravno, u slučaju Kosova imamo posla sa terorističkim aktom, u slučaju Rusije imamo posla sa otvorenim ratom“, kazao je Suroi.

Navodeći da je eksplozije vodi daljoj eskalaciji, kaže da će to ko je kriv utvrditi istraga, ali da je važno da bezbednosne strukture Srbije informišu koliko su znale o ovoj akciji i ako imaju naznake ili ako imaju tragove da upute u drugom pravcu.

Dodaje da eksplozija ima uticaja i na dijalog Beograda i Prištine i navodi da se možda dijalog ne završava u ovoj formi, ali se završava uverenje da se samo ovim akcijama može postići sporazum između Kosova i Srbije.

Prema njegovim rečima, Kosovo je punom voljom ušlo u pregovarački proces, a kosovski premijer je nekoliko puta ponovio svoju spremnost da potpiše sporazum.

„Srbija je više puta, čak i pismeno, izjavila da ne može da prihvati sporazum u celini. Ovo je dokazalo slabost posrednika i sada moramo ući u novu fazu, u kojoj garancije međunarodne zajednice moraju biti takve da ih strane ozbiljno razumeju i uđu u sprovođenje procesa koji će, nakon ove neprekidne dinamike, mora da se bavi bezbednosnim pitanjima“, navodi Suroi.

Dodaje da su namere Kosova jasne, jer ono teži integraciji u EU i Nato i dodaje da je put ka tome spojen sa sporazumom sa Srbijom.

Kada je reč o Srbiji, Suroi navodi da je podeljena u svojim strateškim ciljevima.

„U narednih četvrt veka postoji opasnost da, ako se nastavi sa sadašnjom situacijom, linija podele između Kosova i Srbije bude linija podele između evroatlantskog i evroazijskog sveta, a mi ćemo doneti novi hladni rat do naših granica. To nije u strateškom interesu ni Kosova ni Zapada, verujem ni Srbije u budućnosti i ova situacija mora da se prevaziđe“, navodi Suroi.

Na pitanje šta očekuje od nove američke administracije u procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, odgovorio je da se prvo mora videti ko su ljudi koji je čine i koji su joj prioriteti.

„Ono što znamo i ljudi za koje znamo jeste da se pitanje Kosova posmatra u mnogo širem kontekstu, a to je ruski rat i razvoj evro-azijskog sveta. U tom smislu, verujem da će Trampovoj administraciji biti u interesu da što pre otpočne ovaj posao kako se ne bi stvarala ova linija podele između Kosova i Srbije, kao linija razdvajanja između evroatlantskog i azijskog sveta“, rekao je Suroi.

Dodaje da odnosi Donalda Trampa sa Vlade Aljbina Kurtija nisu na najnižoj tački, ali da postoji velika potreba da se podigne nivo odnosa sa novom administracijom što, kako kaže, nije prioritet samo Kosova.