Suroi: Važnost geopolitike, Kosovo čini dve greške u odnosu sa Srbijom

U novom geopolitičkom kontekstu, Kosovo u svom narativu prema Srbiji nesvesno čini dve radnje koje mogu biti pogrešne, navodi publicista Veton Suroi u svom autorskom tekstu za Kohu.

Tekst sa sajta Kohe prenosimo u celosti, uz redakcijsku opremu.

"Ko želi brzo predavanje o geopolitici neka stane posle ponoći ispred odlaznog semafora na Aerodrom Istanbul.

Elektronska oglasna tabla pokazuje mesta u sva četiri kraja sveta gde avioni polaze i dolaze. Majami i Kuala Lumpur su jedni uz druge, kao i Johanesburg sa Karakasom i Tokijem; uz arapske je priložen dugačak spisak evropskih gradova, čija su imena nekada napisana latiničnim pismom, a nekad arapskim.

U pomeranju istorije ka Istoku (u sklopu novog rivalstva veka, onog između SAD i Kine), koje je krajem prošlog i početkom ovog veka najavio američki politikolog i diplomata Zbignjev Bžežinski, aerodrom u Istanbulu tako postaje svojevrsno težište te istorije prema istoku.

Od Amerikanaca, tokom ovog veka, to nije bilo jasno predsedniku Trampu, koji se možda ponekad poigravao idejom da može bez Turske u NATO-u (čak i bez NATO-a u celini), ali je realnost rata u Ukrajini dokazala ono što su turske diplomate i akademici odavno govorili nejavno i javno, da bi se razumela Turska morate pogledati njenu geografiju.

U poslednjih četvrt veka bilo je ratova na Balkanu, ratova na Kavkazu, ratova u Siriji i Iraku, ratova u Avganistanu, trvenja Zapada sa Iranom oko njegovog nuklearnog programa, trajnih ratova između Izraela i Palestinaca, a nedavno i rata Rusije protiv Ukrajine. U interesu je evropske bezbednosne arhitekture (koja je već osporena u Ukrajini) da ima Tursku.

Život sa geopolitikom istanbulskog aerodroma naravno ima i druge pokazatelje. Jedan, onaj na samom grafikonu, takođe prikazuje let za Soči (Rusija).

Uprkos svim sankcijama uvedenim Rusiji, vazdušni saobraćaj između Turske i Rusije nije stao, kao ni slanje efikasnih dronova "bajraktar” u Ukrajinu za borbu protiv Rusije. Geopolitička vrednost Turske je tolika da nikome ne pada na pamet da javno (ili privatno) govori o potrebi da Turska uvede sankcije i Rusiji. A, u isto vreme, geopolitička vrednost Turske je tolika da je doživotna robija Orhana Kavale, intelektualnog filantropa i istaknutog člana turskog građanskog društva, prošla uz dan-dva novinskih članaka u Evropi i time se završila.

Kao što svedoči slučaj Kavala, novi geopolitički život dramatično menja percepcije i prioritete. Ali to se ne odnosi samo na Tursku. Poljska, na koju se do februara ove godine gledalo kao na ilustraciju degradacije liberalne demokratije i na metu moralne i finansijske izolacije od strane EU, sada je zemlja koja je, budući da je u redu lidera za pomoć Ukrajini, bilo u prijem izbeglica ili pomoć u naoružavanju, stavljen je na vodeću listu zemalja o kojima se govori pozitivno. Poljska, koja se do juče hvalila sudskom kontrolom i regresivnom politikom u oblasti ljudskih prava, danas je šampion u odbrani zapadnih vrednosti u Ukrajini.

Iz "geopolitike istanbulskog aerodroma“ postoje dve neposredne lekcije koje se mogu naučiti na Kosovu i obe se odnose na narativ kosovske javnosti prema Srbiji.

Prvi je da je demokratija vredna, ali za domaću potrošnju. Godinama, a posebno poslednjih godina, Kosovo (s pravom) objašnjava kako napreduje u demokratiji i društvenim reformama, a Srbija nazaduje ka poluautoritarizmu. I Kosovo pokušava da tu razliku između dve zemlje prikaže kao trvenje koje ometa postizanje sporazuma za normalizaciju između dve zemlje. Time Kosovo s jedne strane pravi nesvesnu taktičku grešku – pošto se posledično ispostavlja da dogovora neće biti dok se Srbija ne demokratizuje – a sa druge strane ignoriše novu realnost. U njemu, da li je Srbija demokratska ili ne, ima veoma malu vrednost, kao što Poljska ilustruje: demokratija više nije od primarnog značaja, geopolitika je od primarnog značaja.

I u njoj, u geopolitici, akcije Srbije su poskupele i tu Kosovo pravi drugu grešku.

U kosovskom narativu Srbija je Rusija, a Vučić mali Putin. Predsednik Srbije ovaj opis pretvara u svoju prednost pozicijom prema Zapadu, koja je manje-više formulisana zahtevom da delovanjem Zapada Srbija ne ide u Rusiju, već u EU. A to znači da se više pažnje posveti poziciji Srbije u ovoj geopolitičkoj realnosti nego potrebama njenih suseda iz rata u bivšoj Jugoslaviji.

Kosovo bi imalo koristi od preispitivanja svojih geopolitičkih prioriteta u ovom trenutku, a jedan od rezultata revizije mogao bi da bude i prestanak narativa kojem pripadaju kosovsko pravo na normalnost, jer je demokratskije od Srbije i više voli Ameriku i Evropu. Da je bilo osećanja ljubavi, stvari bi bile odavno sređene — ali geopolitika ove kategorije ne smatra relevantnim. U anketnoj trci može izgledati kao pobednik: prošle nedelje je Tviter bio pun, sa činjenicom da skoro 90 odsto građana Kosova želi EU, a manje od 40 u Srbiji. Ali u geopolitičkoj dioptriji, predsednik Srbije može da kaže drugačije: zato je Srbiji potrebna veća podrška EU.

Možda bi prvi korak pregleda mogao biti jednostavno pitanje: kako Kosovo, pored svoje ljubavi prema evroatlantskim integracijama, može postati vrednost u novom geopolitičkom životu"?