Švajcarska deportovala 250 osoba sa Kosova i Albanije tokom prošle godine

Švajcarski sudovi izrekli su tokom 2025. godine meru proterivanja za 250 osoba iz Albanije i sa Kosova.

Većina osoba na koje se ove mere odnose, naročito državljana Albanije, nema dozvolu boravka tipa B ili C u Švajcarskoj. Međutim, ni dozvola boravka tipa C ne pruža automatsku zaštitu od proterivanja i čak i osobe koje u Švajcarskoj žive decenijama mogu biti proterane, prenosi Gazeta ekspres.

Zbog toga je u svakom krivičnom postupku važno da se od samog početka predstave lične i porodične okolnosti optuženog, uz jasne i dokumentovane argumente. Upravo to često može biti presudno za odluku o tome da li će osoba moći da ostane u Švajcarskoj ili će morati da napusti tu zemlju.

Od oktobra 2016. godine, nakon usvajanja narodne inicijative za proterivanje stranaca koji su počinili teška krivična dela, proterivanje je postalo deo švajcarskog Krivičnog zakonika. Ovu meru izriče krivični sud zajedno sa kaznom. O proterivanju, dakle, ne odlučuju migracione vlasti, već sud u okviru iste presude.

Za određena teška krivična dela, kao što su ubistvo, razbojništvo, trgovina drogom, provale i zloupotreba socijalne pomoći ili socijalnog osiguranja, sud nema mogućnost izbora, već mora da izrekne meru proterivanja u trajanju od pet do 15 godina. U slučaju ponovljenih krivičnih dela, zabrana boravka može da bude produžena na 20 godina, pa čak i da bude izrečena doživotno.

Sud može da odustane od proterivanja samo u izuzetnim slučajevima. To je moguće kada bi proterivanje osobu dovelo u naročito tešku ličnu situaciju i kada njen interes da ostane u Švajcarskoj preteže nad javnim interesom.

Sud posebno uzima u obzir koliko dugo osoba živi u Švajcarskoj, njene porodične okolnosti, uključujući položaj dece, kao i stepen njene integrisanosti u društvo.

Postoji i mogućnost fakultativnog proterivanja, predviđena članom 66a Krivičnog zakonika. To znači da se za druga krivična dela može izreći mera proterivanja, ali ona nije obavezna.