Tačijev savetnik: Sarađivaćemo sa svima, ali uloga SAD ostaje ključna u dijalogu
Šef kabineta i savetnik kosovskog predsednika Bekim Čoljaku izjavio je da su spremni da sarađuju sa svima na postizanju konačnog sporazuma sa Srbijom, ali da uloga američkog rukovodstva ostaje ključna u tom procesu, prenosi Gazeta Ekspres.
Čoljaku je za Radio Slobodna Evropa istakao da taj "dugi proces mora da se završi i u interesu Kosova je da se postigne dobar sporazum i priznanje od Srbije".
"Uloga američkog rukovodstva ostaje ključna u tom procesu. I uloga Evropske unije je slična sve dok je u stanju da pruži viznu liberalizaciju i ubrza članstvo Kosova u EU", poručio je Čoljaku.
Dodao je da je Evropska unija bila na čelu procesa poslednjih 10 godina, ali to ne znači da je bila dobar i uspešan kormilar.
Prema njegovim rečima, i pored ograničenih dostignuća, još uvek nema konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
"S druge strane, dosadašnji napredak u velikoj meri je zasluga američke posvećenosti i podrške. Dakle, uspesi i neuspesi se dele između glavnih aktera koji su uključeni u ovaj proces, uključujući nesposobnost Kosova i Srbije da postignu sporazu", ocenio je Čoljaku.
Vlada Kosova: Kurti pitao Lajčaka da li je ubedio srpsku stranu da odustane od razmene teritorija
Lajčak razgovarao sa Kurtijem i Rakićem o obnavljanju dijaloga i borbi protiv koronavirusa
Apostolova: Ohrabrujući razgovori Lajčaka sa kosovskim političarima o obnavljanju dijaloga
Nedavno imenovani specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak, rekao je za RSE da je njegov zadatak da uspešno završi proces dijaloga i osigura da Kosovo i Srbija uspeju za svagda da reše sva otvorena pitanja.
Lajčak je istakao da postoji samo jedan dijalog, kojim posreduje EU, ali je dodao da će i dalje blisko sarađivati sa svojim američkim kolegama, jer kako je naveo, SAD i EU dele zajedničku agendu u odnosu na region.
"Sjedinjene Države su bile glavni partner EU na Zapadnom Balkanu i glavni partner EU u dijalogu Beograda i Prištine", poručio je Lajčak.
Napomenuo je da je dosadašnji dijalog, koji je započet 2011. godine, dao značajne rezultate u vezi sa kretanjem robe i ljudi između Kosova i Srbije, međunarodnim telefonskim komunikacijama, integracijom srpske policije i suda u kosovski sistem, održavanjem redovnih izbora na celom Kosovu i integracije Kosova u regionalne i druge inicijative.
Lajčak je naglasio i da deli razočarenje Kosova zbog izostanka napretka u liberalizaciji viznog režima i dodao da je njegova poruka zemljama članicama EU bila da "ako tražimo od naših partnera da ispune svoje obaveze, onda moramo i mi ispuniti svoje".
S obzirom na to da je Evropska komisija saopštila da je Kosovo ispunilo sve uslove, naglasio je da to pitanje više nije "ako", nego "kada" će se dogoditi liberalizacija viznog režima.
"To će se desiti i u to ne sumnjam", rekao je Lajčak.
Zvaničnik američke vlade kojeg je RSE kontaktirao nije imao šta da kaže u vezi sa Lajčakovim izjavama, niti da li bi konačni dogovor trebao da bude postignut u SAD ili Briselu.
Šta je prethodilo Lajčakovom imenovanju?
Poslednji sastanak predsednika Kosova i Srbije u sklopu briselskog dijaloga održan je 8. novembra 2018. Nakon što je Kosovo uvelo taksu od 100 odsto na robu iz Srbije krajem novembra te godine, Srbija više nije želela da se vrati za pregovarački sto u Briselu.
Vratila se, međutim, kako piše RSE, susretima kada je u odnose Kosova i Srbije uključen ambasador Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Prištine i Beograda, koji je početkom ove godine izdejstvovao postizanje tri pisma namere o uspostavljanju avio i železničke linije, kao i o autoputu.
Američki zvaničnici, navodi se, takođe veruju da će ovaj zamah dati novu energiju dijalogu koji treba da dovede do uzajamnog priznanja Kosova i Srbije.
O mogućnosti postizanja konačnog sporazuma predsednici Kosova i Srbije, navodi se u tekstu, razgovarali su 2. marta i u Beloj kući, uz posredovanje Grenela.
Predsednik Kosova Hašim Tači je u nekoliko navrata nakon toga rekao da vodeću ulogu u ovom procesu sada imaju SAD, te da se nedostatak jedinstva među državama EU o pitanju Kosova odrazio i na šansu za postizanje sporazuma između Prištine i Beograda.
Tači je bio kritički nastrojen i kada je Lajčak postavljen na sadašnju poziciju, pre svega zato što dolazi iz Slovačke, države koja nije priznala Kosovo i koja je glasala protiv članstva Kosova u UNESCO.
Gde je svemu ovome Srbija?
Iz Predsedništva Srbije, Vlade i Ministarstva spoljnih poslova do objave ovog teksta, piše RSE, nije dobijen odgovor na pitanje o ulozi Lajčaka u nastavku dijaloga, u poređenju sa Grenelovom ulogom, kao ni komentar o tome ko treba da posreduje u dijalogu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa Lajčakom telefonom 12. aprila i tom prilikom rekao da je uveren da će Lajčak kao dobar poznavalac situacije i odnosa u regionu, obavljati posao odgovorno i nepristrasno.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je na onlajn konferenciji "Srpsko-američki odnosi pred izazovima korona virusa" 16. aprila rekao da je Srbija zahvalna na naporima koje specijalni izaslanici predsednika SAD i američkog državnog sekretara, Ričard Grenel i Metju Palmer, ulažu na planu iznalaženja obostrano prihvatljivog, fer i kompromisnog rešenja kada je u pitanju kosovski problem.
Kada će dijalog biti zvanično nastavljen za sada je nepoznato zbog pandemije koronavirusa.
S druge strane, neizvesna je situacija i na Kosovu od kako je 25. marta izglasano nepoverenje vladi Aljbina Kurtija, koji se oštro protivi da ovaj proces u budućnosti vodi predsednik Kosova.
Kurti je izjavio i da je pozadina rušenja njegove vlade predsednička trgovina o razmeni teritorija između predsednika Kosova i Srbije.
I u pismu upućenom Lajčaku, Kurti je rekao da se ni u kom slučaju i situaciji ne raspravlja o pitanjima međusobne suverenosti, teritorijalnog integriteta i unutrašnjih poslova.
0 komentara