Tanasković: Novi komandant Kfora neće dobijati naloge iz Turske

Bivši ambasador SRJ u Turskoj i islamolog Darko Tanasković kaže za Kosovo onlajn da imajući u vidu da Turska snabdeva Kosovo naoružanjem i vojnom opremom i da obučava njihove oficire, Srbiji ne može naročito da odgovara to što će novi komandant Kfora biti iz Turske, ali istovremeno napominje da komandant Kfora ne dobija naloge iz Ankare i da ih neće dobijati iz Ankare ni kada komandant ove NATO misije bude Turčin.

Jednogodišnju komandu nad Kforom narednih dana preuzeće turski general-major Ozkan Ulutaš, što će biti prvi put da je na čelu Kfora Turčin, a Tanasković tim povodom kaže da ne očekuje da će to biti prevelika promena i da realpolitički gledano neće biti znatne razlike u odnosu na „već i sadašnju potpunu pristrasnost Kfora“.

Naš sagovornik dodaje da to što je na Kosovu dodat jedan kontigent turskih snaga kada je nedavno došlo do zategnute situacije, kao i činjenica da će komandu Kfora da preuzme turski general, Turska i politički i unutrašnjepolitički doživljava i nastoji da valorizuje kao svoj veliki uspeh.

„U turskim novinama su veliki naslovi da je ’turski vojnik ponovo na Kosovu’, a znamo istorijski šta to znači i kakve su konotacije. Gledano praktično, činjenica je da je Turska odavno, kao i u slučaju Severne Makedonije i Albanije i drugih balkanskih država jedan od privilegovanih snabdevača ne samo naoružanjem i vojnom opremom, već je i država koja obučava oficire iz datih zemalja, a to u punoj meri važi i za Kosovo. U tom smislu Srbiji ne može naročito da odgovara to što je komandant Kfora upravo iz Turske. S druge strane, međutim, ne mislim da treba prenaglašavati značaj te činjenice jer – prvo komandant Kfora ne dobija naloge iz Turske i neće ih dobijati iz Turske ni kada on bude Turčin. Naravno, Turci uvek nastoje da ugrade i svoj interes u ono što je politika NATO saveza, ali to nije presudno. Zna se odakle komandant Kfora dobija naloge, sigurno ne iz Saveta bezbednosti a još manje iz Turske. Dakle, s te tačke gledišta, ne mogu se očekivati velike promene“, kaže Tanasković.

Kako navodi, na ljudskom planu je moguće govoriti o tome da će turski general da gaji izvesne simpatije prema muslimanskim Albancima u odnosu na pravoslavne Srbe, ali, kaže i da ne misli da je to presudno.

„Turci su vrlo disciplinovani oficiri i on će nastojati da se ponaša što objektivnije. Čak, mislim, da će nastojati da se ponaša objektivnije od onoga što bi se očekivalo od recimo nekog Italijana, baš zato da se ne bi stvorila sumnja o pristrasnosti. Ukupno uzevši, a to smo videli u tragičnim događajima u Banjskoj, o nekakvoj objektivnosti Kfora se ne može govoriti ali može da se govori o tome da će oni donekle neke granice poštovati u svom angažovanju koje ipak neće otići preko onoga što bi bio potpuni krah njihove misije i na moralnom i na vojničkom planu. Ne očekujem da će to biti prevelika promena, ali naravno jedan Srbin ne može da se raduje kada je Turčin ponovo na Kosovu. Bili su u kasarani „Sultana Murata“ i čisto simbolički gledano ne možemo prevazići te resantimane. Realpolitički gledano mislim da neće biti prevelike razlike u odnosu na već i sadašnju potpunu pristrasnost Kfora“, zaključuje Tanasković.

Govoreći generalno o politici Ankare, naš sagovornik kaže da je Turska regionalno veoma zainteresovana za problem Kosova i Metohije pošto je Balkan jedan od prioriteta njihove “neoosmanističke spoljnopolitičke, čak i šire nacionalne doktrine“.

„Zainteresovana je za sve što se događa na Balkanu, pogotovo u vezi sa muslimanskim zajednicama, a znamo da su Albanci na Kosovu 90 odsto i više muslimani. Turska dosledno podržava Kosovo, iako, da tako kažem, sportski nastoji da paralelno održi dobre odnose sa Srbijom i da ih razvija jer shvata da bez Srbije čak i te neoosmanistčke planove ne može da realizuje onako kao što bi realizovala u saradnji sa Srbijom“, navodi Tanasković.