Tanasković: Revoluciju u Iranu i litije u Crnoj Gori pokrenuo isti osećaj obezduhovljenosti

Profesor orijentalistike Darko Tanasković smatra da je sukob između Irana i Izraela nemoguće rešiti na način na koji je to učinio američki predsednik Donald Tramp. On je za RTS rekao da nije optimističan ni po pitanju budućnosti mira između Irana i Izraela i naglašava da trenutno traje predah u sukobu dveju zemalja. Jedna od teza koju zastupa je da je revoluciju u Iranu i litije u Crnoj Gori pokrenuo isti osećaj obezduhovljenosti.

„Iran neće odustati od nacionalnog ponosa i identiteta ni od pokušaja da stvori atomsku bombu, a ni Izrael neće odustati od cionističkih načela sve dok ne budu imali potpuno bezbedno okruženje. Izražen nacionalni identitet i samopoštovanje su oličenje iranske nacije“, naglašava Tanasković.

U vezi sa hapšenjem agenata Mosada u Iranu nakon završetka 12-odnevnog rata, profesor Tanasković kaže da je Iran znao da su to Mosadovi agenti da bi ih procesuirao ranije i da sada praktično čisti svoje redove. Uporedio je tu situaciju sa dešavanjima 2016. godine u Turskoj kada je organizovan puč protiv predsednika te zemlje Redžepa Tajipa Erdogana, a nakon čega je krenulo masovno hapšenje.

Teza o obezduhovljenosti – slučaj Crne Gore i Irana

Vaseljenski patrijarh krstio je unuka Mila Đukanovića, dugogodišnjeg predsednika Crne Gore. Od njega je Đukanović tražio da prizna nekanonsku pravoslavnu crkvu Crne Gore. Promeni vlasti u Crnoj Gori prethodile su litije. Jedna od teza koju zastupa profesor Tanasković je da je revoluciju u Iranu i litije u Crnoj Gori pokrenuo isti osećaj obezduhovljenosti.

„Kroz život i rad sam došao do zaključka da je karakteristika savremenog sveta koja ga u najvećoj i najdubljoj meri obeležava jeste jedna suštinska obezduhovljenost“, kaže profesor Tanasković.

Naglašava da se to naročito odnosi na zapadnu hemisferu i modernost koju izvozi prema istoku. Kaže da se to desilo i u Iranu, zato što je šah Reza Pahlavi, bio doveden na vlast posle udara protiv premijera Mosadega 1954. godine. Naglašava da su bili tada bili potpuno okrenuti zapadu.

„On je sprovodio tzv. Belu revoluciju. Želeo je da modernizuje Iran, u tome je u mnogome uspeo. Imao je najjaču vojsku u tom delu sveta. Ali je, s druge strane, nastojao da potpuno preskoči unazad ceo islamski period iranske kulture i tradicije“, kaže Tanasković.

Profesor orijentalistike naglašava da je šah Reza Pahlavi hteo da Iran veže za njihovu antičku prošlost iz vremena Hemenida.

„I onda je 1971. godine u Persepolisu organizovao tu najveću svečanost, koju je svet video gde je pokojni predsednik Tito bio jedan od gostiju u nekim raskošnim šatorima, koji je trebalo da imitiraju vreme, recimo, Kserksa i najveće persijske slave. Tada je Tito po povratku rekao, 'ovaj zna šta radi'. A izgleda da se pokazalo da baš nije znao šta radi. Jer, eto, to je bilo neprirodno“, objašnjava Tanasković.

Poredi to sa nedavnom situacijom u Crnoj Gori gde je, kako kaže, sve nekako moglo da se proguta.

„Mi smo svi očekivali, a kada oni priznaju Kosovo, sad će skočiti Crnogorci. Ništa se nije desilo, prošlo je malo vremena“, jedan je od primera koji pominje profesor, dodavši primer ulaska u Nato, protiv kojeg je bilo 80 odsto ljudi u Crnoj Gori, prema priznanju tadašnjeg premijera Duška Markovića.

Kaže da je sve moglo da prođe dok nije pokrenuta ideja priznanja pravoslavne crkve Crne Gore.

„E tu je opet progovorio dubinski samoodbrambeni duh - duh zajednice koju morate imati. Neko duhovno uporište. Kada se i to htelo oduzeti, onda je sva nagomilana negativna energija odjednom eksplodirala“, tvrdi Tanasković.

Profesor Tanasković tvrdi da su Srbi takođe poprilično obezduhovljeni.

„Mi Srbi jesmo i nismo. Odnosno, ja mislim kada bismo došli u situaciju da na takav baš način, da se nađemo pred krajem onoga što je za nas neka osmišljena egzistencija ili čak esencija, mislim da bi srpski narod, kao što je u istoriji pokazao, i tako reagovao upravo iz te dubine svoga bića“, optimističan je Tanasković.