Todorović: Ni članice EU koje priznaju Kosovo nisu pokušavale da zahtev za članstvo stave visoko na dnevni red

Istraživač Centra za evropske politike u Beogradu Marko Todorović ocenjuje da postoji nekoliko razloga zbog čega je proces dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU za Kosovo blokiran, a kao osnovni navodi taj što se znalo da će pet država koje ne priznaju državnost Kosova a priori biti protiv bilo kakvog pomaka u tom procesu.

Todorović navodi da član 42 Ugovora o EU kaže da svaka evropska država može postati član Evropske unije, ali da kada je u pitanju Kosovo postoji problem državnosti jer pet država to ne priznaje. 

„S druge strane, možemo reći da čak i one države koje priznaju nezavisnost Kosova, a koje su vodeće u Evropskoj uniji, poput Nemačke ili Francuske, nisu ovo pitanje pokušavale uopšte da stave visoko na dnevni red i nije se uopšte tragalo za nekim političkim načinom da možda i ove države nepriznavači popuste i da bez obzira na njihove nacionalne stavove ne blokiraju taj tehnički proces pristupanja“, kaže Todorović za Kosovo onlajn. 

Kao treći razlog on navodi to što su na snazi reverzibilne mere EU protiv kosovske vlade.

„U tom smislu ono što je sada na agendi je da li će se, kako i u kom trenutku skinuti te sankcije. To je prvi korak ka nekom potencijalnom budućem razgovoru o statusu kandidata. A, naravno, i skidanje sankcija, i sve ono sledeće što može uslediti u tom odnosu između Kosova i Evropske unije je uslovljeno normalizacijom odnosa sa Beogradom. Neophodno je da Kosovo pokaže apsolutnu spremnost da ispuni sve obaveze koje je preuzelo u ugovorima koji proističu iz dijaloga sa Beogradom i tu se kao jedan od preduslova podrazumeva formiranje Zajednice srpskih opština“, naglašava Todorović.

Ipak, čak ni tada, kako dodaje, nije u potpunosti sigurno da će status kandidata biti tako lako dostupan Kosovu, imajući u vidu države koje ne priznaju Kosovo. 

Na pitanje da li u predstojećoj godini treba očekivati pritisak zemalja priznavača iz EU na pet članica koje ne priznaju Kosovo da nađu neki modus kako bi se Kosovu obezbedio status kandidata, Todorović odgovara da ne očekuje takvu vrstu rešenja.

„Ne očekujem pritisak država priznavača prema državama koje ne priznaju Kosovo iz prostog razloga što Kosovo prvo treba da pokaže da ispunjava osnovne kriterijume, a to znači poštovanje manjinskih prava i preuzimanje svih onih međunarodno pravnih obaveza na koje se obavezalo, a tu pre svega mislim na proces normalizacije odnosa sa Beogradom“, navodi on.

Objašanjavajući proceduru apliciranja za članstvo u EU, Todorović kaže da je ona opisana je u članu 42 Ugovora o EU koji kaže da svaka evropska država koja ispunjava minimum političkih i ekonomskih uslova, može podneti zahtev za članstvo Savetu EU, odnosno državi koja predsedava u tom trenutku. 

„Savet potom jednoglasno odlučuje o tome da li će se uopšte razmatrati to pitanje, odnosno Savet može zatražiti mišljenje od Evropske komisije, da li ta država u suštini ispunjava minimalne uslove. Tada Evropska komisija sastavlja veoma obiman upitnik, koji često sadrži više od nekoliko hiljada pitanja i u odnosu na odgovore vlade države aplikanta, Evropska komisija preporučuje Savetu, da dodeli status kandidata ili ne. Savet tada opet jednoglasno odlučuje o tome da li će se status kandidata dodeliti i tek onda ide skrining proces i otvaranje pregovora“, naglašava Todorović. 

Iako je pre tri godine Kosovo podnelo zahtev za članstvo u EU, do danas, ističe on, Savet nikada nije zatražio mišljenje Evropske komisije.