U pripremi zakon o proceni rizika u devet ključnih sektora, uvršten i terorizam

Vlada Kosova je u procesu izrade Zakona o kritičnoj infrastrukturi u devet oblasti koji će obuhvatiti procenu od prirodnih nepogoda, ali i pretnji terorizmom ili napadom neke druge države, prenosi Koha.

„Državna procena rizika uzima u obzir relevantne prirodne i izazvane rizike, uključujući međusektorske ili prekogranične rizike, nesreće, prirodne katastrofe, vanredne situacije po javno zdravlje i hibridne pretnje ili druge neprijateljske pretnje, kao i rizike od terorizma“, piše u članu 8 nacrta novog zakona..

Član 6 definiše identifikaciju kritičnih entiteta. 

„Nadležni organ vodi proces identifikacije kritičnih nacionalnih subjekata, uz konsultacije i saradnju sa bezbednosnim institucijama, institucijama nadležnim za relevantne sektore, javnim i privatnim vlasnicima i operaterima”.

Takođe, u nastavku ovog člana se dodaje na osnovu čega se identifikuju “kritični subjekti”.

“Nacionalni kritični subjekti se identifikuju na osnovu potpune analize rizika zasnovane na stvarnim pretnjama i rizicima, koja daje detalje o uticajima koje kvar ili uništenje kritične infrastrukture može imati na vitalne funkcije društva, ekonomske aktivnosti, zdravlje i javnu bezbednost ili životnu sredinu“, piše u nacrtu zakona.

Članom 5 Nacrta zakona definisano je devet sektora nacionalne kritične infrastrukture.

To su: energetika, saobraćaj, bankarski sistem, tržišna infrastruktura, zdravstvo, voda za piće i otpadne vode, digitalna infrastruktura, javna uprava, kao i proizvodnja, prerada i distribucija hrane.

Vlada je ostavila i mogućnost da se nakon predloga nadležnog organa, odlukom definišu i drugi sektori nacionalne kritične infrastrukture.

„Državne procene rizika će se koristiti u cilju identifikacije kritičnih subjekata u skladu sa članom 6. ovog zakona i pomoći tim kritičnim subjektima da preduzmu mere u skladu sa Poglavljem III ovog zakona. Obaveze za razmenu informacija sa drugim državama ne obuhvataju davanje informacija čije bi objavljivanje bilo suprotno interesima nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili odbrane Republike Kosovo“, piše u nacrtu zakona.

Član 16 se odnosi na verifikaciju bezbednosti koju može zahtevati kritični entitet.

„Nadležni organ može zahtevati od kritičnog subjekta, u opravdanim slučajevima i uzimajući u obzir državnu procenu rizika, da podnese zahtev za bezbednosnu verifikaciju za osoblje koje: ima značajnu ulogu u ili u korist kritičnog subjekta, posebno u vezi sa sa stabilnošću kritičnog entiteta; je ovlašćen da ima direktan ili udaljeni pristup svojim prostorijama, informacionim ili kontrolnim sistemima, uključujući iu vezi sa bezbednošću kritičnog subjekta“, piše u nacrtu zakona.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je glavni organ za izradu i nadzor nad sprovođenjem zakona i politika za identifikaciju i zaštitu kritične infrastrukture. 

Novi nacrt zakona ne sadrži poseban član starog zakona koji govori o javno-privatnoj saradnji, u razmeni kritičnih infrastrukturnih informacija.

Takođe je uklonjen član koji se odnosi na evropsku kritičnu infrastrukturu, klasifikaciju koja se odnosi na bilo koju evropsku zemlju čiji bi prekid ili uništenje imalo značajan uticaj na najmanje dve druge evropske zemlje. Takođe neće postojati službenik za vezu bezbednosti, koji trenutno funkcioniše kao kontaktna tačka za bezbednosna pitanja između vlasnika/operatera Evropske kritične infrastrukture (ECI) i policije.