Prištinski mediji: Kajdanov upozoravala da je Kurti "opasnost za javnu bezbednost"

Prva ambasadorka Sjedinjenih Država na Kosovu Tina Kajdanov, koja je preminula juče u 59. godini života, zalagala se za plan Martija Ahtisarija kao "jedini i pravi odgovor za budući status Kosova". Mediji u Prištini danas podsećaju da je 2007. godine bila sputana akcijama i nasilnim protestima Pokreta Samoopredeljenje i da je u depešama upozoravala na Aljbina Kurtija kao "opasnost za javnu bezbednost".

Aktuelni premijer Aljbin Kurti uhapšen je u sedištu stranke istog dana kada je na nasilnim protestima te godine povređeno više od 80 ljudi, a dvoje stradalo. Tri dana kasnije, međunarodni tužilac je podneo zahtev za određivanje pritvora.

Za ono što se dešavalo, Kajdanova je tražila da Kurti bude uhapšen o čemu svedoči nekoliko dokumenata koje je kasnije objavio Vikiliks, prenosi Reporteri.

U izveštajima koje je Kajdanova dostavljala odbrambenim obaveštajnim službama, državnom sekretaru, ministru odbrane i Savetu za nacionalnu bezbednost u SAD-u, ona je upozoravala na opasnost od Kurtija.

Ona je u izveštaju o nasilju od 10. februara 2007. rekla da je Kurtijev pritvor "dobra vest za Kosovo".

"Snažni dokazi protiv Kurtija i mogućnost da se njegov pritvor nastavi do suđenja su dobre vesti za Kosovo. Događaji od 10. februara - u kojima su dva života izgubljena kao rezultat nasilne taktike Samoopredeljenja i želje za konfrontacijom dokazuju da Kurti nije samo rizik od bekstva za tužioce, već i rizik za javnu bezbednost na Kosovu“, rekla je ona. 2. marta 2007.

Ona je tada upozoravala i da će „u zatvoru ili van njega Kurtijeva legenda verovatno rasti“.

"Podržavamo krivično gonjenje Kurtija i s obzirom na to da je on rutinski kršio prethodne naredbe o kućnom pritvoru i odbio nadležnost pravosudnog sistema UN-a, slažemo se da je njegov nastavak pritvora više nego primeren“, navela je tada i dodala da je „u interesu javne bezbednosti da on ostane u pritvoru”.

Kurti je 10. maja 2007. pušten na slobodu nakon preliminarne odluke suda koji mu je odredio kućni pritvor, bez prava na kontakt sa pripadnicima Samoopredeljenja. Istog dana je iz svog stana održao konferenciju za štampu i policija je ponovo morala da ga hapsi. U pritvoru je ostao do 7. juna 2007. godine, kada ga je pustilo međunarodno veće od troje sudija, podseća Reporteri.

„Kurtjevo oslobađanje dolazi u posebno lošem trenutku. Njegovi postupci u prošlosti pokazali su se ne samo opasnim, već i smrtonosnim, i on obećava da će nastaviti da bude destabilizujuća sila na Kosovu. Zašto međunarodni sudija koji je naložio njegovo puštanje to nije uzeo u obzir ostaje misterija“, rekla je ona 8. juna 2007. godine.

Kajdanov je rekla da će američka kancelarija koju je ona vodila nastaviti da prati „događaje u slučaju Kurti", a kasnije je postupanje u ovom slučaju ocenila kao "užasno".

U leto 2009. Kajdanova je napustila Kosovo da bi nastavila sa svojim sledećim diplomatskim dužnostima, a pokret Samoopredeljenje je organizovao akciju protiv nje. Godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti, optužila je Kurtija da je „Kosovo pretvorio u postmodernu monarhiju“.