Miščević: Jednostrane mere nisu evropska vrednost, Gervala: Nastavićemo da otvaramo mostove

Nastavak jednostranih mera, koje sprovodi Priština prema Srbima na Kosovu, nije evropska vrednost, istakla je ministarka za evropske integracije Tanja Miščević na Bledskom strateškom forumu. Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala poručila je da će nastaviti da otvaraju mostove, jer "mostovi spajaju ljude", ali i da odnosi Prištine sa partnerima "prevazilaze ono što rade na različitim mestima ovih dana".

Miščević je, na panelu „Evropa cela i slobodna: Proširenje kao strateški projekat pomirenja", istakla da Srbija dobro razume značaj dijaloga po pristupni proces.

Istakla je da neće da ulazi u diskusiju sa Donikom Gervalom, ali da smatra da je važno poštovati ljudska prava, posebno manjinska, i da reći da će se nastaviti sa jednostranim merama nije evropska vrednost.

„Nije evropska vrednost godinu dana imati zabranu ulaska srpske robe, blokiranje regionalne saradnje u CEFTA“, dodala je Miščević.

Istakla je da Beograd i Priština u kontekstu regionalne intetgracije od 2014. učestvuju u Berlinskom procesu, kao i u mnogim drugim regionalnim inicijativama, čiji cilj treba da bude benefit po građane.

Ukazala je da, kada je reč ekonomskim pitanjima, kao i o Planu rasta, Beograd ni ne pominje dijalog, već kako zajednički privući investitore.

Miščević je podsetila da se dugo bavi politikom proširenja EU i da ništa nije kako je bilo na početku te ideje.

„Ne može čak ni da se poredi. Sve se promenilo, naravno učenjem kroz iskustvo. Zato su sada neka pitanja postala važna, koja nisu bila ranije. Među njima je kako pristupamo prema evropskim vrednostima“, objasnila je.

Miščević je kazala da je to divna priča, ali koja se teško dostiže.

Podsetila je da je za vladavinu prava, slobode medija i druga pitanja Evropi bilo potrebno mnogo decenija da to izgrade, a da zemlje kandidati nemaju decenije to da rade, već pokušavaju da to dostignu u kraćem vremenskom roku.

„Vidimo da postoji momentum i nadamo se da on ne postoji samo za novi „trio“, već i za Zapadni Balkan“, kazala je.

Miščević je dodala da je važno što su uvedena ubrzana integracija u zajedničko tržište, kao što je i Plan rasta.

„Otvaranje Klastera 3 je povezano sa Planom rasta, ali mi radimo i na ubrzanju reforme vladavine prava, kako bi ušli u IBAR. Svesni smo da postoje geoplitički kriterijumi i uslovi. Vladavina prava kao uslov i kriterijum je teško pratiti. Biće veoma važno da radimo zajedno sa NVO“, dodala je.

Miščević je navela i da je važno i usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike, te podsetila da je Srbija jedina zemlja koja učestvuje u svim misijama EU, koja se priprema i za učešće u civilne misije.

Takođe, dodala je, da Srbija pomaže humanitarno Ukrajini i da je ponosna što je stalno pozivana od te zemlje da pomogne u obnovi električne mreže, pošto ima slične sisteme.

Gervala: Odnosi sa partnerima prevazilaze ono što činimo na različitim mestima ovih dana

Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala poručila je da će nastaviti da otvaraju mostove, jer "mostovi spajaju ljude", ali i da odnosi Prištine sa partnerima "prevazilaze ono što rade na različitim mestima ovih dana".

Na konstataciju da je Kosovo izloženo kritikama partnera zbog nekoordiniranih akcija na severu, Gervala je rekla da odnosi Kosova i saveznika prevazilaze svakodnevne poslove.

„Kosovo je najuspešnija priča Zapada u regionu, američka i evropska uspešna priča, jer nam je bio potreban Nato da zaustavimo genocid nad našim narodom i da mu donesemo slobodu. Zato naši odnosi sa partnerima prevazilaze ono što radimo na različitim mestima ovih dana“, rekla je Gervala.

Kada je reč o otvaranju mostova, ona je navela da će „nastaviti da otvaraju mostove“, jer su, kaže, „mostovi tu da povezuju ljude i gradove, a ne da budu simbol podele grada u vreme Miloševića“.

„Nastavićemo da nudimo svima šansu da žive u bezbednosti i miru u našoj zemlji“, dodala je ona.

Priština se, dodala je, odlučno bori protiv nelegalnih struktura i kriminalnih grupa na severu.

„Nećemo prestati da radimo pravu stvar, samo zato što su sa druge strane granice oni koji nisu zainteresovani da Kosovo bude prosperitetno. Ovo što mi radimo nije provokacija za bilo koga, naše postojanje kao Kosova je provokacija za našeg severnog suseda. I to je problem. Ali, ne možemo da odustanemo, tu smo da ostanemo. Nećemo da odustanemo od toga da stvorimo prosperitet za naše ljude, pokazujući i na severu da više brinemo o građanima na severu nego Srbija“, rekla je Gervala.

Ponovila je tvrdnje da pretnje ratom dolaze iz Srbije.

„Suočavamo se, na Zapadnog Balkanu, sa pretnom rata koji dolazi od jedne susedne zemlje. Zato kada razgovaramo o bilateralnim izazovima, moramo ići dublje, i zapitati se kako se bilateralni odnosi i ponašanje nekih od nas odražanva na evropsku perspektivu Balkana i na mir i sigurnost kontinenta“, rekla je on.

Dodala je i da je pitanje da li ce Evropa kompletna i slobodna sa ili bez Ukrajine.

„Da li smo kao Evropljani uradili dovoljno, sve što možemo da Ukrajina pobedi u ratu, da pokažemo Putinu i njegovim saveznicima da EU nije mesto na kojem prihavatamo da sused napadne suseda, bez posledica. Da li Evropa reaguje kada Dodik u BiH preti destabilizacijom i otcepljenjem RS?“, zapitala se Gervala.

Rekla je i da Ukrajinci plaćaju najveću cenu, zbog toga što brane svoju slobodu, ali da cenu Putinovog rata plaćaju i građani u Hamburgu, Pragu, Stokholu, Ljubljani, Prištini, Sarajevu...

„Zato moramo da delujemo ujedinjeno i moramo da gradimo dijalog, ali i da radimo na odvraćanju u isto vreme. Dijalog, tamo gde je moguć, a ako je dijalog težak, onda nam je potrebno odvraćanje“, dodala je ona.

Kazala je da nije preveliki optimista, ali da je uverena da većina zemalja regiona možda neće biti 2030. godine, ali će svakako biti u EU.

„Takođe, znam da, ako reakcija EU ostane ista kada razgovaramo o pretnjama sa kojima se suočavamo, onda neke od zemalja Zapadnog Balkana neće pristupiti EU. A, onda ćemo videti da će oni ostati saveznici onih koji su protiv EU“, rekla je Gervala.

Hil: EU želi nove članice, ali ne i njihove probleme

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil istakao je danas da je pozitivno što je EU na svoju agendu stavila proširenje, čime pokazuje da želi da završi svoju misiju, te dodao da EU želi da primi nove članice, ali ne i njihove probleme.

Hil je rekao je da SAD podržavaju EU u nameri da primi u članstvo sve zemlje koje to žele.

Ukazao je da je proces kompleksan, i da je ključno da postoji Evropa sa kojom SAD mogu tesno sarađivati.

„Ono što se desilo u Ukrajini učinilo je transatlantsko jedinstvo, ali i jedinstvo u EU veoma važnim. Mi podržavamo snažniju i veću EU. Činjenica je da EU ima standarde i uslove za prijem članica. Na kritike da je EU spora, da propušta istorijske šanse, rekao bi da je činjenica da je EU najuspešnija stvar koja se dogodila u istoriji. Zato moramo to priznati i podržati“, podvukao je.

EU, smatra, želi da završi svoju misiju, da stavljanje proširenja na agendu je dokaz toga.

Prema njegovim rečima pozitivan je razvoj što EU nastoji da se širi na Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju.

Istovremeno kaže da kandidati moraju da obave i svoj zadatak, a to je kada EU kaže da se otvore poglavlja, to učine i rade na tome.

„Zemlje koje žele u EU treba da razviju duh saradnje. EU želi da primi nove članice, ali nije zainteresovana da primi i probleme tih zemalja. Želi da vidi pravi napor da se ti problemi reše“, objasnio je.

Hil je, s tim u vezi, podsetio da su Mađarska, Poljska, Slovačka, Češka osnovale Višegradsku grupu sa ciljem da saradnjom omoguće pristupanje EU.

„Optimističan sam da EU razume zadatak koji ima, i da će kandidati razviti duh saradnje, da bi, kada postali članice, dale svoj doprinos, ne samo u ekonomiji, već pre svega kao izvori bezbednosti“, podvukao je.

Rat u Ukrajini, kaže, je sve potresao, ali i pokazao da je neophodno jedinstvo.

Izbegao je da govori o predstojećim izborima u SAD i samo poručio da je Amerika svesna svoje odgovornosti i da zna za specijalne odnose koje ima sa Evropom, te će, šta god se desi u Vašingtonu, sve biti u redu.

Na panelu, između ostalih, učestvuju ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević, kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala.