Đurić: Na sednici SB UN ukazaću na sve bezočnije hvalisanje Kurtija i Svečlje da neće uspostaviti ZSO

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je danas da će Srbija i na sutrašnjoj sednici SB UN ukazati na sve drskije i bezočnije javne istupe kosovskog premijera Aljbina Kurtija i ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje i ostalih zvaničnika Kosova, koji sada već javno govore i hvale se da ne nameravaju da uspostave ZSO.

Đurić je ukazao da je ono što se dešavalo između dva izveštaja Unmika bilo strašno i da su Srbima dodatno uskraćena prava.

„Ono što se dešavalo je upravo strašno. Srbima na KiM su između dva perioda uskraćena dodatno kolektivna prava. Kurtijev režim je upao u Privremene organe u kojima radi 5.800 naših sunarodnika, ali ono što je još gore od toga je što su upadom u privremene organe onemogućene neke od najosnovnijih usluga sa srpsko stanovništvo na severu“, poručio je Đurić iz Njujorka, dan uoči održavanja sednice SB UN.

Đurić ističe da se na primeru Srba na Kosovu vidi ko u međunarodnoj zajednici želi da stane na stranu ne samo povelje UN, nego najosnovnijih principa humanosti.

„Naša poruka čitavoj međunarodnoj zajednici je da se na primeru Srba na KiM danas meri i vidi ko želi da stane na stranu, ne samo povelje UN, nego najosnovnijih principa humanosti, jer čitav jedan narod u Evropi u 21. veku je izolovan i uskraćen za najosnovnije usluge i neću preterati kada kažem getoiziran“, poručio je Đurić.

Srbiji je, kako kaže, potrebno više od izveštaja Unmika. Potrebna je, ističe, nulta tolerancija i osuda gaženja svih prava Srba.

„Misija međunarodna na KiM znači i njihovo izveštavanje i evidentiranje onoga što se dešava, ali ono što nam je potrebno je nešto sasvim drugačije. Dakle, nama je na Kosovu potrebna nulta tolerancija ka gaženju kolektivnih političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava nevećinskih zajednica, srpske zajednice pre svega, pošto su Srbi najviše na udaru, ali na udaru su i Goranci i muslimani, Bošnjaci i Romi. Dakle, svi oni koji se ne uklapaju u matricu i šablon Kurtijeve nacionalističke politike“, naveo je Đurić.

Ministar poručuje da će Srbija sve te činjenice ogoliti na sednici SB UN i izložiti sudu međunarodne javnosti.

„Iznećemo brojne činjenice i konkretne primere i ljudske sudbine koje su pogođene ovakvim jednostranim delovanjem. Istovremeno, želim da se osvrnem, a osvrnuću se i sutra u izlaganju bez sumnje, na sve bezočnije i drskije javne istupe i gospodina Kurtija i Svečlje i ostalih rukovodilaca privremenih institucija, koji sada već javno govore i hvale se time da ne nameravaju da uspostave ZSO“, ukazao je Đurić.

Priština se, ukazuje, javno hvali da ne planira da poštuje član 9 Briselskog sporazuma kojim je predviđeno da policija na severu Kosova bude proporcionalna stanovništvu.

„Ovde se zapravo radi o tome da oni reklamiraju činjenicu da nešto što je preuzeta međunarodna obaveza, da nešto što je ratifikovano sa dve trećine glasova u parlamentu u Prištini, a podsetiću da je i Briselski sporazum, dakle ZSO i srpska policija na severu, to je deo Ustava Kosova. Dakle, to je ratifikovano dvotrećinskom većinom u parlamentu u Prištini, samim tom je dobilo pravnu snagu njihovog Ustava. Oni javno govore o tome da to neće da poštuju“, rekao je Đurić.

Smatra da je to, ne šamar u lice međunarodnoj zajednici, već bi trebalo da posluži i kao poziv na akciju.

Rekao je da će deo njegovog sutrašnjeg obraćanja biti jedan argumnentovan, racionalan i razuman poziv na akciju. Pojašnjava da Srbija nema problem sa albanskim narodom i nije u sukobu sa njima.

„Mi želimo na čitavom Balkanu, i to pokazujemo kroz naš odnos sa Albanijom, jedan drugačiji odnos ka budućnosti, orjentisan odnos sa albanskim narodom, a pogotovu to pokazujemo u odnosu na ljude koji žive na KiM, za koje ne želimo da budu taoci Kurtijeve etnonacionalističke politike. Istovremeno ćemo vrlo čvrsto insistirati na onome što jesu prava Srba, ona ne smeju da budu ugrožena. Ogolićemo raskrinkaćemo sve ono što se ranije dešavalo“, istakao je Đurić.

Najavio je da će na sednici SB UN govoriti i o političkim zatvorenicima. 

„Imamo 86 srpskih političkih zatvorenika od kojih mnogi su u pravom smislu politički zatvorenici. Dakle to su ljudi koji su vansudski zadržani ili pod montiranim procesima, ili ona varijanta ljudi koji dođu da traže svoju imovinu koja je uzurpirana, pa onda neko izmisli da su tobože učestvovali u ratnim zločinima onog momenta kada su zatražili imovinu. A onog momenta ako povuku zahtev, onda prestaju da budu ratni zločinci“, pojašnjava Đurić.

Napominje da su desetine Srba vanpravno uhapšeni, dodajući da su neki od njih uhapšeni samo zato što su učestvovali na barikadama i učestvovali na protestima na miran način.

„Nevezano za bilo kakvo nasilje i to uprkos činjenici da su postajale garancije EU i SAD u vidu zajedničke izjave“, ukazao je ministar.

Naglašava da će Srbija sutra na sednici izneti svoj stav koji neće biti svađalački i neće biti usmeren ka eskalaciji, već na osnovu dubokog uverenja da „ukoliko postoje činjenice na našoj strani, treba da dobijemo i podršku“.

„Od međunarodne zajednice tražimo jasnu i javnu nultu toleranciju prema jednostranim i nekoordinisanim potezima koji imaju za cilj etničko čišćenje Srba na KiM. Tražimo snažno sprovođenje Briselskog sporazuma i formiranje ZSO. Zahtevamo i tražimo povratak Srba u policijske i pravosudne organe i održavanje fer i slobodnih demokratskih izbora na KiM. Smatram da je to minimum minimuma koji svako ko želi normalizaciju odnosa, bez obzira na stav o statusu Kosova, treba da podrži“, zaključio je Đurić.