Petković: Podla i licemerna uloga EU u rušenju procesa reintegracije sudija i tužilaca

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković kazao je da je Sudski savet Kosova, odbijanjem zahteva srpskih sudija i administrativnog osoblja da se vrate u institucije, protivzakonito srušio proces reintegracije, navodeći da je uloga EU u rušenju tog procesa licemerna i podla.

Petković je na konferenciji za medije kazao da se isto desilo i 20. jula kada je Tužilački savet Kosova odbacio povratak srpskih tužilaca.

Kako je kazao, to jasno pokazuje da Priština ne želi proces reintegracije i da Aljbin Kurti udara na same temlje dijaloga i da nema vladavine prava Na Kosovu.

„Onog trenutka kada su srpske sudije i tužioci, kao i administrativno osoblje, elektronskim putem 15. jula uputili zahtev za povratak u institucije, krenula je najbrutalnija kampanja od strane Kurtija, Aljbuljene Hadžiju i ostalih predstavnika prištinskih vlasti. Govorili su kako je to čin izdaje ukoliko takozvani Sudski i Tužilački savet Kosova odluči u korist srpskih sudija i tužilaca. Vršen je ogroman politički i medijski pritisak, a da Evropska unija ni reč o tome nije rekla. Pri tom, govorimo o sporazumima koji su doneti 2013. godine kroz Briselski sporazum, sporazum o Validiti apil takođe 2013. godine, sporazum o pravosuđu 2015. godine i zaključci tog sporazuma iz 2016. godine. Govorimo o ključnim sporazumima u dijalogu koji podrazumevaju, pre svega, mogućnost da i Srbi imaju pristup pravdi, s obzirom da vidimo da Kurtijevo pravosuđe isključivo služi kao batina za Srbe i instrument kada je potrebno da se proganjaju Srbi, da se ruše vikendicem da se hapse srpi samo zato što nose majice sa srpskim amblemima“, kazao je Petković.

Kako je dodao, Evropska unija je ta koja je zahtevala proces reintegracije.

„Kada pogledamo sve ovo što se desilo u Prištini, jasno je da ne možemo da očekujemo niti od Aljbina Kurtija, niti od bilo koga u Prištini da garantuje bilo kakvo sprovođenje sporazuma, zato što, ako se Kurti pita, Srba na Kosovu i Metohiji ne bi ni bilo. I nama je to vrlo dobro jasno. Ali zato postoji Evropska unija, koja je preuzela da vodi dijalog, koja je ta koja je fasilitator u dijalogu i koja ima odgovornost u sprovođenju svih sporazuma, s obzirom da je i sama stavila potpis na Briselski sporazum iz 2013. godine, gde u članu 10 se, između ostalog, i jasno govori koje su obaveze Prištine u slučaju sporazuma o pravosuđu“, rekao je Petković.

On je naveo da su se srpske sudije i tužioci za napuštanje institucija odlučili jer nikada u potpunosti nije poštovan Briselski sporazum i sporazum iz oblasti pravosuđa.

„Kada su Srbi napustili prištinske institucije u novembru mesecu 2022. godine, tada su i srpske sudije i tužioci i administrativno osoblje napustili te institucije. Pored terora i nepodnošljivih uslova života koje Kurti stvara i koji su bili razlog zašto su Srbi napustili te institucije 2022. godine, sudije i tužioci su se odlučili za napuštanje tih institucija, između ostalog, i zbog toga što nikada u potpunosti nije poštovan Briselski sporazum i sporazum iz oblasti pravosuđa, i kada je reč o nadležnosti sudova, i kada je reč o popunjavanju broja sudija i tužilaca, i kada je reč o mnogim drugim pitanjima kao što je validitet apila, odnosno priznanje u slučaju sudskih odluka iz srpskog sistema i mnoga toga drugog. Da ne govorimo o tome da su u praksi često u većima stavljali dvojicu Albanaca prema jednom Srbinu koji je bio sudija, iako je dogovorom i sporazumima jasno rečeno da u stvarima koje se tiču srpskih predmeta i srpskih opština većina se formira tako što imamo dvojicu Srba, dakle sudija srpske nacionalnosti i jednog Albanca. U praksi je sve bilo drugačije“, dodao je direktor Kancelarije za KiM.

Kako je dodao, to su bili opravdani razlozi za napuštanje institucija.

Kako je kazao, nakon nelegalnih izbora na severu i preuzimanja opština od strane albanskih gradonačelnika, EU je počela sa pričom da Srbi moraju da se vrate u institucije, a prva stvar koju su tražili u dijalogu je prikupljanje potpisa za smenu albanskih gradonačelnika u opštinama na severu.

„U januaru mesecu 2024. godine Srbi su skupili te potpise. Međutim, Evropska unija je ponovo izigrala, jer nije dozvolila da se proces završi do kraja, zato što je sada Prištini izmislila i nekakvo administrativno uputstvo o referendumu i tako dalje. Onda smo morali da čekamo lokalne izbore u oktobru mesecu 2025. godine, da bi na tim izborima, naravno, ubedljivo pobedila Srpska lista i da bi srpski gradonačelnici, koji su ubedljivo pobedili u srpskim sredinama, posebno u četiri opštine na severu Kosova i Metohije, mogli da preuzmu lokalnu samoupravu.
I zbog toga, verovali ili ne, Kurti je bio nagrađen. Oni su nešto što bi trebalo da bude normalno, da demokratski izabrani predstavnici preuzimaju lokalne samouprave, to nazvali mirnom tranzicijom da bi omogućili Kurtiju da opet ima pristup evropskim fondovima i da bi mu ukinuli mere koje je Evropska unija ranije uvela protiv Kosova“, rekao je Petković.

Istakao je da je po završetku tog procesa Evropska unija krenula sa pričom da je neophodna reintegracija sudija, tužilaca i policije.

„Postoji i pismo koje je 2024. godine, 22. marta, Kurti uputio međunarodnim predstavnicima, i to pismo potpisao zajedno sa Vjosom Osmani i Konjufcom, gde se, između ostalog, obavezao da izvrši punu reintegraciju sudija, tužilaca i policajaca na severu Kosova i Metohije. Dakle, to je pismo koje je uputio međunarodnim predstavnicima.
Šta se onda dešava? Evropska unija je nastavila sa pričom kako je važno da se i sudije i tužioci vrate u institucije, iako smo mi sve vreme govorili da je neophodno da se reše i sva ona otvorena pitanja iz 2023. godine“, kazao je on.

Kako je dodao, tada je EU zatražila da se razgovara o reintegraciji srpskih sudija i tužioca, na šta je Beograd pristao.

„U jednom momentu Evropska unija kaže: Kurti ne želi reintegraciju policije, da krenemo mi sa reintegracijom sudija i tužilaca. Da ne bi ponovo napali Beograd, da ne bi ponovo optužili srpski narod da neće da učestvuje u procesu reintegracije, jer oni to uvek tako znaju da predstave – jer uvek je Beograd kriv, uvek je kriv srpski narod, a ne Kurti – mi smo rekli, razgovarajući sa našim ljudima na terenu, sa sudijama i tužiocima: U redu, hajdemo da razgovaramo o reintegraciji sudija i tužilaca i da rešavamo sva ona otvorena pitanja koja stoje i kada je reč o odeljenju Apelacije u Severnoj Mitrovici, i kada je reč o sastavu veća, i kada je reč o priznanju sudskih odluka iz srpskog sistema i svemu ostalom“, izjavio je Petković.

Prema njegovim rečima, septembra prošle godine je sa izaslanikom za dijalog peterom Sorensenom dogovoreno da se o pitanju sudija i tužioca razgovara u Briselu.

„Tokom te 2015. godine u više navrata razgovaram sa Sorensenom. Da vas podsetim, od februara meseca 2015. godine imate potpunu političku krizu u Prištini, gde oni ne mogu da formiraju institucije, da Kurti vlada kao v.d., da ne mogu da formiraju vladu, imate tri izborna procesa. Cela situacija se preslikala i na 2026. godinu, da oni i danas nemaju legitimno izabranu vlast i da zapravo jedina legitimna vlast na Kosovu, kada govorimo o privremenim institucijama samouprave, jeste lokalna vlast i ništa više od toga. Čak ne i poslanici, s obzirom na to da neki govore da je istekao rok za konstituisanje prištinskog parlamenta. U tim razgovorima sa gospodinom Sorensenom sam dogovorio da septembar mesec 2026. godine bude period kada ćemo da razgovaramo u Briselu o reintegraciji sudija i tužilaca. Naravno, prištinski pregovarač ne dolazi, oni su u izbornoj kampanji i ne žele da učestvuju u dijalogu, s obzirom na to da prate politiku Aljbina Kurtija koji je, znate, jasno rekao da za njega dijalog nije nikakva važna tema i da je na prioritetu i listi njegovih pitanja na poslednjem mestu“, rekao je on.

Kako je dodao, iako je Beograd pristao da razgovara o tom pitanju, 6. jula je u Srbiju došao Sorensenov tim sa zahtevom da sudije i tužioci podnesu zahtev za povratak u institucije, s obzirom da je Hadžiju već uputila poziv Sudskom i Tužilačkom savetu Kosova da prihvate ostavske srpskih sudija i tužioca.

„Da nas ne napadnu da smo odgovorni za proces reintegracije, da nešto opstruiramo, pritom Srbija se borila za otvaranje Klastera 3 na svom evropskom putu, dakle sprovodila reforme i sve ostalo – mi smo pokazali punu konstruktivnost u smislu dijaloga i spremnost na kompromis“, rekao je Petković.

I mišljenje Beograda je, kazao je on, da je bolje da na severu rade srpske sudije i tužioci.

„Bolje je da Srbima sude Srbi nego da im sude Albanci, jer vidimo kako im sude, od dolaska Kurtija na vlast je preko 257 uhapšenih, 62 i dalje leži u prištinskim kazamatima. Mnogi od njih su politički zatvorenici. 15. jula, kao što sam rekao, 143 srpskih predstavnika, sudija i tužilaca, predstavnika pravosudnih organa, mejlom upućuju zahtev da se vrate na posao. Prvo takozvani Tužilački savet Kosova odbacuje njihov zahtev, a juče takozvani Sudski savet Kosova na isti način postupa i odbacuje zahtev srpskih sudija“, rekao je Petković.

Ukazao je na, kako je rekao, podlu i licemernu politiku EU u ovom pitanju.

Ovo je samo pokazatelj da je zapravo ceo proces je bio pokrenut od strane Evropske unije. I Evropska unija je ta koja je garantovala, iako se sada beži od odgovornosti i pominjanja garancija, da će ceo proces biti sproveden do kraja. I držim ovu konferenciju za štampu da bih ukazao na vrlo licemernu i podlu ulogu Evropske unije i u ovom pitanju kada govorimo o reintegraciji sudija i tužilaca. Ja ovde imam i pismo gospodina Sorensena od 10. jula, gde on meni odgovara na moje pismo od 9. jula u kome sam rekao da su sudije i tužioci spremni da učestvuju u procesu reintegracije, ali da moramo da rešavamo brojna ona otvorena pitanja koja sam više puta sada ovde naveo. I meni se gospodin Sorensen zahvaljuje na pismu, kaže da je važno da se sudije i tužioci vrate i da čim se vrate, što jasno govori o njihovoj garanciji ovog postupka, možemo da dogovaramo ostala otvorena pitanja“, dodao je on.

Umesto da dođe do toga, dodao je on, danas postoji odluka prištinskih vlasti koja je doneta po nalogu Aljbina Kurtija da se srpske sudije i tužioci ne vrate u institucije, čime je, kaže Petković, stavljena tačka na Sporazum o pravosuđu.

Sudski savet Kosova (SSK) odbio je juče zahtev srpskih sudija i sudskog osoblja za povlačenje ostavki i povratak u pravosudni sistem. 

Zahtev za povratak srpskih sudija i sudskog osoblja odbijen je sa devet glasova za, jednim protiv i jednim uzdržanim.