Vlada Kosova nezadovoljna novim uslovom EU za ukidanje kaznenih mera

Savetnik za medije potpredsednika Vlade Kosova u tehničkom mandatu Klisman Kadiju izjavio je za Kohu da je vlada nezadovoljna stavom Evropske unije, kojim se ukidanje kaznenih mera uslovljava formiranjem nove izvršne vlasti. Obećanja EU donedavno su bila da će mere biti ukinute kada gradonačelnici na severu budu uspešno izvršili prenos lokalne samouprave, navodi Kadiju, ističući stav da svako dalje odlaganje ukidanja mera podriva kredibilitet EU, prenosi Koha.

Kako je ocenjeno, uslov za ukidanje kaznenih mera od strane EU kada se održe parlamentarni izbori je nerazuman.

U odgovoru Kohi, Klisman Kadiju, savetnik za medije u kancelariji potpredsednika vlade u tehničkom mandatu Besnika Bisljimija, rekao je da izbori 28. decembra nemaju nikakve veze sa procesom ukidanja mera od strane EU i da je Kosovo ispunilo uslov koji je postavila Evropska unija.

„Evropska komisija je nedavno, početkom prošlog meseca, u svom izveštaju zaključila da će mere biti ukinute nakon lokalnih izbora i uspešnog prenosa vlasti u četiri opštine na severu. To se već dogodilo, mirno, legalno i bez ikakvih incidenata. Svako dalje odlaganje samo produbljuje apsurd mera i potkopava kredibilitet EU. Naš stav je da mere moraju biti ukinute odmah i potpuno. Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu nemaju nikakve veze sa ovim procesom“, rekao je Kadiju.

Dodao je i da su mere nepravedno nametnute Kosovu.

„Kada su mere uvedene Kosovu, one su od početka bile nepravedne. Već dugo vremena, one nisu imale ni smisla niti su se zasnivale na stvarnosti na terenu. 2024. godine, sam Žozep Borelj, tadašnji visoki predstavnik EU, preporučio je ukidanje mera. Međutim, prvi koraci ka ukidanju mera preduzeti su tek sredinom 2025. godine, kada je počelo njihovo postepeno ukidanje“, rekao je.

Politički analitičar Arbnor Sadiku kaže da Evropska unija priznaje dostignuća Kosova u pogledu ispunjavanja uslova za ukidanje mera, ali da u tom pogledu namerava da sarađuje sa novom vladom, pošto je sadašnja bez legitimiteta.

„Naravno, oni smatraju da ova vlada trenutno nema potreban legitimitet, jer nije formirana poslednjim izborima održanim na Kosovu. Da da bi bila legalna i legitimna vlada, ona mora da proizilazi iz novih parlamentarnih izbora“, rekao je Sadiku.

Koha saznaje da su se Francuska i Italija, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke, na poslednjem sastanku usprotivile ukidanju mera protiv Kosova. Francuska je izrazila sumnju u to da li su koraci koje su stranke preduzele u cilju deeskalacije na severu tokom 2025. godine bili iskreni. A Italija je, prema rečima diplomata, izrazila stav da je potrebno sačekati kraj decembarskih izbora pre nego što se krene sa „postepenim“ ukidanjem mera.

Kako je Koha obaveštena, najmanje 13 zemalja EU je zatražilo da se one ukinu. Prema diplomatskim izvorima, Nemačka, Slovenija, Hrvatska, Estonija, Luksemburg, Belgija, Holandija, Finska, Malta, Austrija, Irska, Poljska i Švedska su bile uključene u ove sastanke radi ukidanja mera. Neke od njih su zahtevale da se mere odmah ukinu. Neki su ih nazvali apsurdnim i pozvali su da se takve mere izbegavaju u budućnosti. Nemačka je rekla da bi ukidanje trebalo da uzme u obzir prenos lokalne samouprave na severu. Pomenuta diskusija je vođena pre polaganja zakletve gradonačelnika opština na severu.

Služba za spoljne poslove EU (EEAS) takođe se izjasnila u korist ukidanja mera protiv Kosova.