Vlada Kosova u tehničkom mandatu traži međunarodnu reakciju zbog „destruktivnog pristupa Srbije dijalogu“

Vlada Kosova u tehničkom mandatu optužila je Srbiju da odbija da sprovede Briselski osnovni sporazum i Ohridski aneks, postignut između Kosova i Srbije 2023. godine. Dan nakon što je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao da neće dozvoliti članstvo Kosova u UN i upozorio na „mnoga iznenađenja“ u vezi sa kampanjom Srbije za oduzimanje priznanja Kosova, izvršna vlast na Kosovu zahteva reakciju i delovanje međunarodnog faktora, kako kažu, protiv destruktivnosti i kontinuiranog odbijanja Srbije da se uključi u dijalog, prenosi Kosova press.

Evropska unija nije odgovorila Kosova pressu povodom kontinuiranih izjava Srbije protiv međunarodnog priznanja Kosova, dok stručnjaci za proces dijaloga kažu da je destruktivan pristup Srbije dijalogu očekivan.

Prošle nedelje, u Briselu je održana runda dijaloga Kosovo-Srbija na nivou glavnih pregovarača, ali su se strane međusobno optužile za nedostatak spremnosti da sprovedu one tačke sporazuma koje smatraju važnim.

U međuvremenu, danas Tomas Buš, glavni politički savetnik specijalnog predstavnika EU za dijalog Petera Sorensena, boravi u zvaničnoj poseti Kosovu.

Klisman Kadiju, savetnik vršioca dužnosti potpredsednika vlade i glavnog pregovarača u dijalogu sa Srbijom, Besnika Bisljimija, kaže za Kosova pres da je Đurićeva izjava protiv međunarodnog priznanja Kosova još jedan dokaz da Srbija otvoreno krši Član 4 Briselskog sporazuma i Ohridski aneks.

„Nakon nedavnih sastanaka u Briselu na nivou glavnih pregovarača, ova izjava je još jedan dokaz odbacivanja Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa o implementaciji od strane Srbije i otvorenog kršenja Člana 4. Sporazuma. Srbija nije spremna i voljna da bude saradljiva i konstruktivna u procesu dijaloga. Kada će međunarodni faktor to shvatiti ozbiljno i delovati protiv ove destruktivnosti u procesu i kontinuiranog odbijanja od strane Srbije“, kaže Kadiju.

S druge strane, stručnjak za proces dijaloga, bivši diplomata Bljerim Canaj, kaže da destruktivnost Srbije u dijalogu nije ništa novo, dodajući da je kašnjenje u formiranju institucija na Kosovu takođe odložilo napredak u dijalogu između Kosova i Srbije.

On čak optužuje premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija da je skrenuo proces dijaloga sa njegovog početnog cilja, a to je bilo međusobno priznanje.

Prema njegovim rečima, uprkos javnim izjavama, ni Kosovo ni Srbija ne mogu da izbegnu sprovođenje svojih obaveza u dijalogu.

„Odlaganje ili blokiranje formiranja institucija, uključujući parlament u ovom slučaju, naravno takođe odlaže proces dijaloga. Dijalog je skrenuo sa puta otkako je Aljbin Kurti došao na vlast, jer svi znamo da smo vodili dijalog radi međusobnog priznanja i mnogih drugih pitanja, koja nisu tema. Što duže traje, to više odstupa od početnog cilja dijaloga. Prvo, ne možemo pobeći od dijaloga osim ako se geopolitika potpuno ne promeni, a drugo, što duže traje, to je gore. To je problem, jer se plašimo da će politička struktura Kosova preuzeti odgovornost“, naglašava Canaj.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić je u sredu, u intervjuu za jedan medij u Srbiji, rekao da je „za Srbiju članstvo Prištine u Ujedinjenim nacijama apsolutno neprihvatljivo“.

Kosovo i Srbija su se 2023. godine dogovorili o Briselskom osnovnom sporazumu, a zatim i o Ohridskom aneksu, ali taj sporazum još uvek nije sproveden.

Međutim, u decembru 2023. godine, Srbija je poslala pismo Briselu u kojem je navela crvene linije ovog sporazuma za Srbiju, uključujući i međunarodno priznanje Kosova.

U februaru 2025. godine imenovan je novi izaslanik za dijalog, danski diplomata Peter Sorensen. On je ove godine održao nekoliko sastanaka u okviru dijaloga, ali oni nisu dali konkretne rezultate.