Vuletić: Izazovi su veliki, Srbija ima vremena da izvaga

Sociolog Vladimir Vuletić izjavio je da treba imati u vidu da se Srbija u razgovorima s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom nije obavezala ni na šta. Ostalo je da svi zajedno ovde razmislimo kakav će biti odnos u dve tačke - sankcije Rusiji i pitanje Kosova i Metohije, rekao je Vuletić za RTS.

"Bojim se da se nalazimo u situaciji da biramo između zla i goreg, ali u svakom slučaju mislim da u narednim mesecima Srbija ima vremena da proceni šta su potencijalne opasnosti, štete, nenameravane, neočekivane posledice koraka koje će preduzeti", navodi Vuletić.

Poručuje da Srbiji ostaje da izvaga, izazovi su veliki i kakva god odluka da se donese ona će  imati mnogo svojih teškoća. 

Vuletić je naveo da je bilo mnogo reči da Olaf Šolc nije doneo nikakvu šargarepu za Balkan, ali da, kako je ocenio, vidimo da njegovu posetu sada prate i dobri policajci.

"Nema sumnje da je Briselu i svim ovim zemljama od velikog značaja da se region obezbedi od potencijalnih sukoba, jer treba imati u vidu da ovde postoji nekoliko takozvanih zamrznutih konflikata koji bi u ovoj globalnoj situaciji bi mogli da eksplodiraju", naglašava Vuletić.

To, ističe, u ovom slučaju nikako ne bi odgovaralo prvenstveno Zapadu i zato pokušavaju da sve te zemlje Zapadnog Balkana budu na jednoj liniji i deo zajedničke politike koju EU vodi. Smatra da je sve to što se radi, kao i poseta i predlozi Šolca usmereno u jednom pravcu. Takođe, kako smatra, ne treba se zavarati da je za EU poseban prioritet i interes da primaju zemlje Zapadnog Balkana u članstvo, kada imaju Ukrajinu. Iz tog razloga je, navodi, posebno važno da se te zemlje povežu i da se, kako je rekao, zacementiraju sve pukotine.

Šta donosi novi "non-pejper" 

Vuletić ističe da je jedan od načina da se to postigne ono što predlaže Austrija - neka vrsta ubrzane integracije.

"To nije prijem, ovde se nudi nešto što je povezano s fondovima i to bi trebalo da umanji štetu koju bi pojedine zemlje Zapadnog Balkana imale od prekida odnosa s Rusijom", objašnjava Vuletić.

Međutim, ono što je najvažnije u tim tačkama novog "non-pejpera" je pitanje koje se tiče zajedničke bezbednosti, odnosno odbrambene politike EU.

"Drugim rečima to je na izvestan način i put ukoliko se i Srbija uključi, a dosta je teško ne uključiti se u takve procese. Sada se prvi put razmišlja van okvira i mnogi problemi s kojima se suočavamo su posledica nekih insistiranja na nekim pravilima", ukazuje Vuletić.

"Otvoreni Balkan nije pretnja EU"

Vuletić ocenjuje da je dobro što su na poslednjem skupu "Otvoreni Balkan" u prisustvu posmatrača bili i predstavnici BiH i Crne Gore.

Jedino što nije dobro, je, kaže, to da u BiH i dalje postoje političke unutrašnje debate o tome. To su politička pitanja koja otežavaju integracione procese i kada je reč o "Otvorenom Balkanu"

"Ono što je pre svega ohrabrilo i predstavnika Crne Gore pa onda i BiH jeste to što je pozitivan signal stigao i od strane Amerikanaca. Oni su na neki načini i sugerisali da 'Otvoreni Balkan' nije zamena za EU i to je ono što daje šansu, jer dok se god bude posmatrao u regionu kao alternativa i nešto što će te zemlje udaljiti od EU, teško da će imati šanse", smatra Vuletić.