Zapad zabrinut zbog protivljenja opozicije na Kosovu evropskom predlogu

Protivljenje opozicionih partija, Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova, evropskom predlogu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije izazvalo je zabrinutost kod zapadnih zemalja, piše Radio Slobodna Evropa.

Premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji vode dijalog na najvišem političkom nivou, sastaće se 18. marta na Ohridu u Severnoj Makedoniji, kako bi razgovarali o izradi mape puta za implementacije evropskog predloga.

Portparol ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini izjavio je za lokalne medije na Kosovu da se stavovi dveju opozicionih partija ne "poklapaju sa podrškom koju SAD daju evropskom predlogu".

"Zabrinuti smo izjavama lidera i zvaničnika opozicionih partija u kojima se protive predlogu EU", naveli su iz ambasade.

Dan kasnije, ambasador Nemačke u Prištini Jorn Rode je za RTK rekao da od opozicionih partija očekuje da budu konstruktivne oko evropskog predloga, te da treba da pokažu "odgovornu državnu politiku".

S druge strane, opoziciona DPK i DSK su još jednom izrazile svoje rezerve oko predloga za normalizaciju odnosa sa Srbijom.

Ambasador Francuske na Kosovu Olivije Gero razgovarao je 8. marta sa predsednikom DPK Memljijem Krasnićijem o dijalogu Kosova i Srbije.

Krasnići je na svom Facebook nalogu napisao da je ambasadoru preneo rezerve njegove partije prema evropskom planu, te da je fokus stavljen na to što u njemu nedostaje međusobno priznanje.

Potpredsednik DSK Ljutfi Haziri smatra da je zabrinutost zapadnih partnera Kosova, posebno SAD, osnovana.

Ta zabrinutost, prema njegovom mišljenju, ima veze sa nedostatkom konsenzusa oko predloga EU, ali podvlači da je za takvu situaciju odgovoran premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani.

Tvrdi da vlast na Kosovu nema volju da izgradi konsenzus oko važnih procesa, posebno o dijalogu sa Srbijom.

"Imali smo više sastanaka sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom nego sa premijerom, a imali smo više sastanaka i sa američkim ambasadorom na Kosovu Džefrijem Hovenijerom)nego sa premijerom i predsednicom zajedno... U principu, nismo promenili odnos i stav prema evropskom planu. Premijer je promenio stav", kaže Haziri za RSE.

Ukazuje da DSK podržava proces dijaloga ali da je Kurti naštetio Kosovu jer više ne govori o međusobnom priznanju.

Zaključuje da njegova partija ne može da podrži Vladu oko predloga EU.

Politički analitičar Artan Muhadžiri smatra da će se sada pritisak zapadnih zemalja preusmeriti sa Vlade Kosova na opozicione stranke, odnosno da će se od njih tražiti da prihvate predlog Evropske unije.

Muhadžiri navodi da je protivljenje opozicionih stranaka evropskom planu za normalizaciju odnosa sa Srbijom paradoksalno.

"Nasleđe, odnosno raniji sporazumi iz dijaloga, je do sada bilo 100 odsto u skladu sa evropskim idejama i planovima, koje se ne razlikuje toliko od francusko-nemačkog plana. Dakle, evropski predlog se ne razlikuje mnogo od sporazuma iz 2013. i 2015. koje su prihvatile PDK i DSK i koji su izglasani u Skupštini", kaže Muhadžiri.

Dodaje da su ranije obe opozicione stranke stalno kritikovale kosovskog premijera da nije pragmatičan oko velikih međunarodnih projekata za Kosovo, dok se Kurti suočavao sa pritiskom međunarodne zajednice.

"Sada, kada premijer Kurti deluje pragmatično i kooperativno, ove dve stranke su promenile svoje stavove. Ova radikalna promena  dve opozicione stranke deluje nelogično, u vreme kada su pritisci izuzetno veliki. Očekuje se da će ti pritisci sa premijera Kurtija, koji se već pretvorio u veoma konstruktivnog aktera, preći u pravcu kosovske opozicije", ocenjuje Muhadžiri.