Zečević: Cilj dolaska Kristofera Hila je da ubrza rešenje pitanja Kosova i BiH

Profesor Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije smatra da je cilj imenovanja Kristofera Hila za američkog ambasadora u Srbiji ubrzavanje rešenja pitanja Kosova i BiH, prenosi B92.

"Međutim, tu se radi o stabilizaciji prilika u skladu sa američkom vizijom. To nije nešto što mi možemo da kažemo da bi nam skroz odgovaralo ili Republici Srpskoj. Stvar je u tome što oni vide BiH kao uzrok nestabilnosti, a takođe vide i Kosovo kao mogući uzrok nestabilnosti i većeg ruskog uticaja u Srbiji nego što bi oni želeli da Rusija ima", rekao je Zečević za Tanjug.

On dodaje da SAD verovatno smatra da, ako bi uklonili problem Kosova i ako bi ubrzali problem evropskih integracija Srbije, da bi se ruski uticaj ovde smanjio.

"Ne odgovara nam sama činjenica da je ova američka administracija praktično arhitekta nezavisnosti Kosova i da podržava njenu nezavisnost, a mi je ne priznajemo. Sadašnja administracija nije bila sklona nekim rešenjima koja su pominjana u prethodnom periodu kao što je podela Kosova ili da mi ne priznamo nezavisnost Kosova", ističe Zečević i dodaje da se nijedna zemlja na svetu ne miri lako sa gubitkom dela svoje teritorije.

Na pitanje šta možemo očekivati od Hilovog postavljanja za ambasadora, s obzirom na iskustva iz prošlosti, Zečević ističe da je još rano donositi zaključke u ovom trenutku.

Naglašava da je mi imamo iskustva sa Hilom u nekom drugom vremenu, kada je NATO već bio spreman da bombarduju Srbiju.

"To je bila agresivna politika prema Srbiji koja nije odgovarala ni tom vremenu. Današnja situacija u Evropi je takva da je položaj Srbije drugačiji. U tom smislu, možemo očekivati da ćemo razgovarati sa Hilom na drugačiji način i pokušati da nadjemo rešenje koje će biti prihvatljivo za Amerikance koji podržavaju Albance, ali i za nas. To je nada", naglašava Zečević.

Kako kaže, Hilov značaj pojačava činjenica da se u poslednjih 10 godina povukao iz diplomatije, i da je sada, u 69. godini, odlučio da se vrati i prihvati mesto ambasadora u Beogradu.

Sem toga, ističe, Kristofer Hil je veoma blizak sadašnjoj demokratskoj administraciji i poznaje celu tu ekipu, a saradjivao je i sa aktuelnim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom.

"Reč je o čoveku koji je vrlo iskusan, poznaje naše prilike i našu zemlju, govori srpski jezik, živeo je na prostoru SFRJ, išao u školu u Topčideru, jer mu je otac bio diplomata, još kao dečak. Imao je prvu službu u Jugoslaviji, bio ambasador u Tirani, Skoplju i bio je jedan od saradnika Ričarda Holbruka prilikom sastanka u Rambujeu. Blizak je administraciji tako da može vrlo operativno da radi izmedju Beograda i Prištine i da radi na stabilizaciji odnosa u BiH", ističe Zečević.

U tom smislu, kaže, Hil bi trebalo da posluži u sprovođenju američke politike da je ona pobednica u hladnom ratu i da treba da imaju odlučujući politički uticaj na Balkanu i drugim delovima Evrope.

"Žele da isključe uticaj Rusije i smatraju da Rusija nema šta da traži u ovom regionu. Isto važi i za Kinu, mada Kina u ovom trenutku i nema neke političke zahteve", poručuje Zečević.

Na pitanje da prokomentariše četvrti paket sankcija EU prema Rusiji, koji bi pogodio Srbiju, jer joj je zabranjen uvoz nafte, Zečević odgovara da se nada da to toga neće doći, zato što i sama EU i dalje saradjuje sa Gaspromom i uvozi naftu i gas.

"Mi nismo treća zemlja, već zemlja koja je integrisana sa EU u ekonomskom smislu Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Znači, njihova odluka mora da se adaptira da ono što važi za njih, važi i za nas, da imamo pravo da sarađujemo sa Gaspromom i da uvozimo naftu i gas, kao sto i oni to rade", smatra Zečević.

Dodaje da, ako se to ipak dogodi, da ćemo morati da tražimo alternativna rešenja, pre svega u arapskim zemljama.

"Alternativna rešenja će biti skuplja, a sama činjenica da će biti skuplja pogodiće stanovništvo, jer se cena energenata preliva na sve druge cene. Poskupeće svi proizvodi, tako da možemo da očekujemo povećanje svih cena na našem tržištu", zaključuje Zečević.