Zirapi: Glavni štab OVK nije se bavio otmicom Srba iz Orahovca u leto 1998. godine

Bivši član Glavnog štaba (GŠ) OVK Bisljim Zirapi izjavio je danas, pred sudom u Hagu, da se taj štab u leto 1998. nije bavio optužbama da je OVK u Orahovcu otela više desetina Srba.

Zirapi je to izjavio u nastavku svedočenja na suđenju tadašnjim vodećim članovima GŠ OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.

Oni su optuženi za ratne zločine nad Srbima, Albancima "kolaborantima" i Romima u desetinama pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.

Prema optužnici, OVK je posle napada na Orahovac, 17. jula 1998., otela, pritvorila i zlostavljala desetine Srba, od kojih je "najmanje 38" i ubila.

U tom području u kritično vreme, kako piše u optužnici, bili su prisutni Tači, Veselji i Seljimi, a Krasnići je viđen u pritvoru u obližnjem Mališevu, gde je OVK držala neke od otetih.

Sudija Kristof Barte pitao je danas Zirapija da li je GŠ OVK raspravljao o optužbama da je OVK otela orahovačke Srbe.

"Ne", odgovorio je Zirapi, tadašnji prvi operativac GŠ OVK.

Na sudijino pitanje da li je GŠ OVK pokušao da utvrdi da li su optužbe o otmici istinite ili lažne, "srpska propaganda", Zirapi je odgovorio da su  tada u toku bile srpske ofanzive i da za bavljenje tim optužbama "nismo imali vremena".

Sudija Barte potom je citirao Zirapijev iskaz da je za optužbe o otmici Srba saznao tek u avgustu 1998. kada ih je u medijima demantovala OVK.

Sudija je svedoka pitao na osnovu čega je OVK negirala optužbu da je otela Srbe, ako njen vrh nije raspravljao da li je to istina ili ne.

Zirapi je odgovorio neodređeno, ponavljajući da zbog srpskih ofanziva u to vreme on nije mogao da se bavi saopštenjima GŠ OVK.

U ranijim izjavama tužiocima, koje je potvrdio u sudnici, Zirapi je rekao da je bilo "opštepoznato" da su Srbi u Orahovcu bili oteti, ali je, istovremeno, na pitanja branilaca optuženih, tvrdio da GŠ OVK o tome nije bio obavešten.

Zirapi je danas tvrdio i da ne zna da li je u OVK pokrenuta istraga o pritvaranju dvojice šumara u februaru 1999., od kojih je jedan preminuo.

Svedok je rekao i da ne zna da li su odgovorni pripadnici OVK bili kažnjeni.

U to vreme, po Zirapiju, već je postojao "pravni sektor" pri GŠ OVK, kao i "vojni sud".

On je potvrdio da je "pravni sektor" GŠ OVK bio zadužen i za "kolaborante", bilo da su članovi OVK ili civili.

Upitan koliko je civila bilo izvedeno pred "vojni sud" OVK pod optužbom da su "kolaboranti", Zirapi je odgovorio da ne zna i da bi to trebalo pitati šefa "pravnog sektora" Sokolja Dobrunu.

Zirapi je precizirao da Dobruna u to vreme nije odgovarao njemu, kao načelniku GŠ OVK, već zameniku komandanta Jakupu Krasnićiju, budući da je glavni komandant OVK Azem Sulja bio u Albaniji.  

Sudije nastavljaju da ispituju Zirapija, koji svedoči već 10 dana. Sudđenje će biti nastavljeno sutra.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za  zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.