Županjevac: Afrika ceni međunarodno pravo i teritorijalni integritet

Crta koja povezuje Senegal, koji je nedavno dobio novog predsednika i zemlje u Africi koje su u prethodnom periodu imale vojne udare - Niger, Gabon, Burkinu Faso i Mali, je ta da su sve te države na frontu zaštite nacionalnih interesa i suvereniteta, kaže za Kosovo onlajn bivši ambasador Srbije u Keniji Dragan Županjevac.

Tendencija u čitavoj Africi a posebno u zapadnoj, prema njegovim rečima, je da su se mnoge zemlje koje su bile pod upravom Francuske okrenule protiv nje i da su tražile da francuske trupe napuste njihove zemlje. Zapad promene u Africi, kaže, prati sa interesom, ali su generalno, sve geopolitičke sile sveta od Evropske unije, preko SAD do Kine, Rusije i Turske veoma prisutne na ovom kontinentu i žele da imaju uticaj. 

Pobeda novog predsednika Senegala Basirua Fajea, navodi Županjevac, donekle je bila iznenađenje, a na vlast je došao na talasu neraspoloženja prema vlasti za koju se smatralo da je korumpirana. 

"Francuska je bila kolonizator Senegala kao i mnogih zemalja u Zapadnoj Africi, a želja Fajea je da se bori za senagalske interese i on najavljuje da će napustiti francuski franak koji je vezan za Evropsku uniju. Govori da hoće da preispita neke aranžmane koje je bivša vlast postigla u energetskom sektoru, bori se za nacionalni interes Senegala i to je opšti trend u Zapadnoj Africi gde smo u poslednje dve, tri godine imali sedam vojnih pučeva. To Afrička unija kritikuje i obično su zemlje u kojima se desi vojni udar suspendovane, ali mora da se prizna da su u najvećem broju ti pučevi popularni jer su se ljudima smučili režimi na vlasti. Neke od tih zemalja sada predvode mladi oficiri, kao što imamo i mladog predsednika Senegala, dosta stabilne demokratske zemlje koja nije imala državne udare", kaže Županjevac.

Afrička unija, ističe naš sagovornik, drži do principa da granice ne smeju da se menjaju. Granice u vidu ravnih linija, podseća, tamo su postavili kolonizatori, pri čemu se  nije naročito vodilo računa o etničkoj strukturi, pa su ista plemena sa obe strane granice.

"Ako bi te granice počele da se menjaju to bi dovelo do velikog haosa i nestabilnosti. Zato Afrika ceni međunarodno pravo i teritorijalni integritet. Zbog toga ima prostora da Srbija sa novim, mladim liderima razgovara i nije nemoguće da se promeni stav nekih država koje priznaju Kosovo jer smo unazad nekoliko godina promenili stav mnogih afričkih zemalja. To smo uspeli da uradimo i sa Burundijem, Unijom Komora, Somalijom, Sjera Leoneom i Ganom", ukazuje Županjevac. 

Među 15, 16 afričkih zemalja koje priznaju Kosovo je i Senegal, kao i Tanzanija koja, kaže naš sagovornik, ima novu predsednicu koja je pokazala određene znake da bi možda ta država mogla da promeni stav. Moguće je kaže i da bi to učinio i novi predsednik Senegala, ako bi se sa njim na pravi način razgovaralo, jer je Srbija zemlja čiji je suverenitet i teritorijalni integritet bespravno napadnut.

Županjevac ističe da većina afričkih država ne priznaje Kosovo, što je za Srbiju od izuzetnog značaja kada se u UN bori za bilo koji svoj interes, bilo da se spreči prijem Kosova u Unesko, ili u Interpol, a i za dobijanje izložbe Expo 2027, glasovi afričkih zemalja bili su veoma važni. 

"Afrika je kontinent koja ima 55 zemalja, to je jedan veliki fundus država u UN koje mogu da odlučuju o različitim pitanjima. Nama sada dolazi moguća rezolucija o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, naše diplomate će uvek pričati sa afričkim državama i njihova podrška nam je važna", kaže Županjevac.  

Afrika je, ukazuje, kontinent na kom će uskoro živeti 1,5 milijardi ljudi i koji ima značajne resurse, vrlo važne minerale i retke minerale. Potencijalno bi, kaže, mogla da hrani svet iako nije još osposobljena da to radi efikasno ali je važna i u tom pogledu, zbog čega su sve geopolitičke sile sveta žele da u njoj imaju uticaj. 

"Amerika je krajem 20. veka malo digla ruke od Afrike što je Kina odmah iskoristila i masovo ušla sa svojim infrastrukturnim projektima i investicijama, da bi se Amerika posle 20 godina probudila i rekla: 'Bože, mi smo Afriku prepustili Kini' i sada Amerika pokušava da se vrati. EU je tamo naravno veoma prisutna, Rusija možda manje, ali jeste u sferi nuklearne tehnologije. Rosatom treba da gradi nekoliko nuklearnih centrala širom Afrike, tako da je to geopolitička borba za jedan prostor u kojoj se još ne zna ko je pobednik", zaključuje Županjevac.