Albanija, zemlja beskonačnog egzodusa

Svake godine oko 50.000 judi napusti Albaniju u potrazi za boljim životom. Kao rezultat toga, 1,68 miliona imigranata iz te zemlje sada živi u inostranstvu, prenosi Albanija post.

Prema istraživanjima instituta za statistiku "Instant" u Albaniji trenutno živi 2,76 miliona ljudi.

Takve procene, zasnovane na popisu iz 2011. godine, generalno se smatraju optimističkim. To je 13 odsto manje od poslednjeg popisa sprovedenog pod komunističkom diktaturom 1989. godine, iako je prirodni priraštaj bio pozitivan u poslednjih 30 godina.

"Ako se ovome doda najniža stopa nataliteta u istoriji zemlje, Albanija se suočava sa „toksičnim demografskim koktelom sačinjenim od masovne emigracije, niskog povratka, visokog potencijala za migraciju u budućnosti i niske i opadajuće migracije i stope nataliteta“, kažu istraživači Ijir Gedeši i Rasel King.

Studija, koja je anketirala više od 1.400 domaćinstava širom zemlje, zaključila je da bi 52 odsto Albanaca starosti od 18 do 40 godina želelo da emigrira u inostranstvo.

U zdravstvenom sektoru broj odlazaka je toliki da vlada radi na kontroverznom zakonu: ako novodiplomirani lekari ne provedu prve tri godine u Albaniji, moraće da plaćaju školarinu.

Uprkos masovnoj emigraciji i ubrzanom starenju stanovništva, albansko društvo ostaje prilično mlado, sa prosečnom starošću od 38 godina. Međutim, stopa nezaposlenosti je preko 22 odsto, sa značajnim udelom dugotrajno nezaposlenih. 

Trideset godina nakon što je okrenula leđa komunizmu, i uprkos tome što je počela na istoj tački kao Poljska ili Hrvatska, Albanija je i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Prema podacima Svetske banke, BDP po glavi stanovnika je samo 6.800 dolara, u poređenju sa prosekom od preko 37.000 dolara u Evropskoj uniji.

Do sada se od 2011. godine vratilo 96.755 Albanaca, navodi Instat, u poređenju sa oko 700.000 odlazaka u istom periodu.