Gjurceski: Ceo region ugrožen požarima, saradnja mora da bude veća

Zapadni Balkan i dalje je nedovoljno spreman za elementarne nepogode poput velikih požara, ocenjuje stručnjak za bezbednost iz Skoplja Ljubomir Gjurceski. On za Kosovo onlajn navodi da je ceo region ove godine ugrožen požarima, te da saradnja mora biti veća.

Gjurceski upozorava da Severna Makedonija, ali i druge zemlje regiona zaostaju ne samo u pogledu opreme, već i u zakonodavnom okviru i jasno definisanim nadležnostima.

„Zaostajemo po pitanju opšte i vatrogasne opreme, ali i ceo region zaostaje po pitanju odgovarajućeg zakonodavstva i jasno definisanih odgovornosti. Zato lutamo po institucijama, ne znamo ko je za šta odgovoran“, kaže Gjurceski.

Kao primer navodi javno preduzeće „Makedonske šume“, koje upravlja šumama ali, prema njegovim rečima, nema dovoljno ljudi na terenu za održavanje i prevenciju.

„Imamo četiri hiljade zaposlenih u ‘Makedonskim šumama’, a nemamo ni deset ljudi na terenu da gase požare. U Direkciji za zaštitu i spasavanje svih deset zaposlenih je trenutno na terenu. To je apsurdno“, naglašava on.

Gjurceski smatra da javna preduzeća moraju preuzeti deo odgovornosti kroz nabavku opreme.

„Oni naplaćuju takse za održavanje, izdaju dozvole za seču i zato će morati da kupuju opremu. Potrebna su terenska vozila, dobro je što su neka vojna vozila prenamenjena i  stavljena u funkciju protivpožarne zaštite“, dodaje.

Prema njegovim rečima, problem je i u slaboj regionalnoj saradnji, jer su ove godine sve zemlje bile ugrožene požarima.

„Vrlo malo solidarnosti smo pokazali u regionu, osim onoga što su Hrvatska i Srbija učinile pomažući Crnoj Gori, ili dolaska slovenačke jedinice tokom požara u Berovu. Došao je i helikopter iz Češke, ali sve zemlje regiona bile su ugrožene, nije bilo zemlje koja nije bila ugrožena požarima - Albanija, Kosovo, Srbija, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, pa i Grčka. Koliko god su želeli da pruže pomoć jedni drugima i sarađuju, ta stalna saradnja nije bila dovoljna da spreči širenje požara sa jedne na drugu teritoriju, uzimajući u obzir sve ove probleme koji su pogodili ceo region“, navodi Gjurceski.

On ocenjuje da je preventivno delovanje bilo nedovoljno.

 „U maju i junu nije preduzeto dovoljno mera, poput zabrane šetnje u šumama ili uključivanja lovačkih društava u čišćenje terena. U julu i avgustu dobili smo ono što smo dobili“, navodi on.

Gjurceski podseća da je Severna Makedonija ranije pokazivala solidarnost i u regionu i van njega.

„Makedonija je pokazala solidarnost kada su bile poplave i u Hrvatskoj i u Srbiji. U vreme kada smo imali prilično dobro opremljenu vatrogasnu službu, poslali smo vatrogasce u luku Solun da gase zapaljene tankere sa naftom i tada su pokazali znanje i hrabrost. To nam daje za pravo da zaključimo da su oni koje smo zaposlili, iako nam nedostaje mnogo vatrogasaca, prilično dobro obučeni, govorim o profesionalnom delu. Oprema nedostaje jer niko godinama nije kupovao novu opremu“, kaže on.

Na kraju zaključuje da se regionalna saradnja mora podići na mnogo višem nivou, ali i da su potrebna konkretna ulaganja u opremu.

„Vlade u ovom regionu moraju da stave stvari na papir, da deluju i počnu da kupuju opremu. Dobro opremljeno vatrogasno vozilo košta od 50 do 100 hiljada evra. Ne mislim da je to prepreka da se nabavi dovoljan broj vozila kako bi se posao mogao raditi“, poručuje Gjurceski.